Odlučila je da pobedi život

–          Imam konjak i viski.

–          Konjak.

–          Smestite se udobno.

–          Zahvaljujem.

–          Oh, ne! Hvala vama!

–          Da li Vam je bolje?

–          Jeste. Mislim da će ovaj konjak samo doprineti. Biću dobro.

–          Morate se pregledati, mladi ste da biste tako lako padali u bolest.

–          Hvala Vam što brinete.

–          Nisam Vas ni pitao za ime. Delujete mi poznato.

–          Teodora.

–          Ah, „božiji dar“.

–          Samo ime.

–          A ne više od imena?

–          Neki me nazivaju prokletstvom.

–          Neki ne znaju.

–          Ne znate ni Vi.

–          Istina.

–          Da li Vam odgovara konjak?

–          Svakako! Imate dobar ukus gospođice. Courvoisier X.O.

–          Bio je to poklon. Niste mi rekli Vaše ime.

–          Fransoa.

–          Gospodine Fransoa, hvala Vam neizmerno na pomoći. Volela bih da Vam se iskupim.

–          Nipošto! To nije džentlmenski. Moja je dužnost da pomognem dami u nevolji.

–          Sebično je od mene da Vas primim u svoj dom, i naložim da napustite isti. Ali bojim se da mi nije bolje. Treba mi san. Stoga, volela bih zaista da se iskupim i primerno zahvalim za pomoć. Nije damski ne učiniti navedeno.

–          Razumem. Ne brinite se, za početak odmorite se. Sutra ujutro budite spremni, moj vozač će doći po Vas. Pridružićete mi se na ranom ručku. Ako je to u redu?

–          Svakako. Biću spremna.

Isprativši gospodina, posegnula je za rajfešlusom haljine. Spustivši ga do kraja, haljina je skliznula do zglobova. Ostala u čistom svilenom rublju, osećala se skupo. Kao nikad do tada. Kao da joj je cena jednim uzdahom porasla. Zažmurila je i porazmislila. Setila se! Možda ima oskudnu, ali svakako skuponecu kolekciju pića. Justinijan nije štedeo na poklonima. Bila mu je zahvalna na tome.

Produžila je do dna stana, gde su bila smeštena uzana vrata. Svakako uža od ostalih u stanu. U prostoriji, koja ne beše velika, stajale su na jednom zidu police sa naslaganim flašama, možda petnaestak flaša. Na drugom zidu, stajale su police sa naslaganim starim knjigama. U dnu prostorije stajale su sveće i drugi rekviziti.

Fotografija: Lela Radulović

Na vrhu police, već prašnjava, beše flaša. Prosečne cene dve hiljade dolara. Konjak „Cuvée 3.128“ – tri mešavine stare po četrdeset godina. Idealan poklon za Vas, gospodine Fransoa. 

Ujutro je bila spremna kao ruža pod rosom. Mila, čila i spremljenog dara. Tačno u pola deset šofer je došao po nju. Mlada, lepe haljine i poganih misli, uputila se svom izabraniku. Odlučila je da pobedi život.

–          Ah, Teodora! Prelepi ste jutros!

–          Zahvaljujem na lepoj reči. Izvolite, poklon za Vas, Fransoa.

–          Draga, pa Vi ste divni!

–          Vaša pomoć to zaslužuje. Malo je brižne gospode danas.

–          Ovo je usitinu savršen poklon. Interesantno, jednom prilikom sam sličnu bocu poklonio tadašnjem potencijalnom partneru. Retka serija, izenanđen sam vrlo prijatno!

–          Koja slučajnost.

–          Hodite, sedite!

–          Bašta je prelepa, ovo je Vaš dom?

–          Jeste, skromno, ali je moje.

–          Prelepo je. Hvala Vam na pozivu.

–          Sedite, sedite, recite mi, šta biste obedovali?

–          Iskreno, radije bih šolju mlakog čaja i kroasan, pa bih da prošetam ovim divnim vrtom.

–          Svakako! Svakako!

Šetajući kroz leje i sadnice, podignute glave i ispravljenih leđa, počela je da plete svoju kosu. Šetajući sa misterioznim gospodinom, svakog minuta na Suncu otkrivala je šta se nalazi ispod skupocenog sata i vintidž cipela. Bio je znatno stariji od nje, ali nije marila. Smatrala ga je veteranom ljubavi i stila. Izabrala je taj pogled, i, naravno, pogled na njegov novac.

–          Ne mogu se oteti utisku da Vas odnekud zaista poznajem.

–          Iskreno mi je žao što se mučite toliko, ali moram Vam reći da se ranije nismo susreli.

–          No, bitno je da smo sada.

Ubrzao je korakom i usput uhvatio mladu devojku za ruku. Ćutala je. Pristala je. Nasmešio se.

Teodora je razmišljala. Na licu je namestila ravnodušnost, unutra se divila sebi. O onoj večeri kada je susrela na dve sekunde gospodina Fransoaom, kada je bila na večeri sa Justinijanom, je ćutala. Baš te večeri je odlučila. Baš te večeri je Justinijana ostavila. Iako je posle toga provela dosta meseci sa njim.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *