Od tebe do tebe

Sama sam. Okružuju me putevi koji ne vode nikuda i tišina koja miriše na uspomene. Hodam, nesigurno i polako, uplašena od svakog mesta na koje me ovi koraci mogu odvesti. Slobodna sam i zarobljena u isto vreme. Takav paradoks jedino ljubav ume da priredi. Slobodna sam, jer više te ne držim za ruku. Zarobljena, jer još uvek mi teški ranac uspomena lagano savija leđa. Boli me svaki delić tela koji je ispunjen prazninom. Boli me danas, jer me podseća na dane koje sam krasila osmehom. I danas lutam. I danas listam naše snove, poput starih novina. Lutam, a znam da nigde neću stići. Svaki most koji smo izgradili realnost je bezdušno srušila.

Samoca

 

FOTOGRAFIJA: Jovana Tomašević

Sama sam. Posmatram sopstvenu senku koja lagano odustaje od mene. I ona diže ruke od ovoga što je od mene ostalo. A ostalo je samo ono što ima tvoj pečat: usne koje mirišu na tvoje poljupce, oči u kojima je još uvek ugraviran tvoj lik, ruke koje su te štitile od ludih vetrova i ljudi i stopala koja su verno pratila tvoja.
Nema sam. Ne govorim više nikome o onome što sam nasledila nakon rastanka. Ne spominjem mrak, muk i hladni vetar, koji se provlače oko mene i kroz mene. Ćutim. Puštam vremenu da govori umesto mene. Puštam vremenu da me vozi brodovima koji jedino unazad idu. I dok me tako talasi sećanja zapljuskuju pravo u lice, znam da prolazim kroz sve ovo zbog tebe i uvek hodam od tebe do tebe

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *