O dečacima i DEČACIMA

Evo nas, par žena, na vratima Nedođije, čavrljamo o lakovima za nokte, groznom outfit-u jedne estradne zvezde, receptu za sufle… Onako zdušno unesene u sve te trivijalne priče, primerom u praksi definišemo lakoću ženskog zaborava, ljutnje koja brzo ispari, jer samo par trenutaka pre toga videsmo na tim vratima znak sa natpisom „Samo za dečake“. Iako znamo da pristup toj čaroboj zemlji imaju i neki sa malo više sedih na glavi, ni ne pokušavamo da uđemo, već se rastajemo uz osmeh. No, sa prvim okretom ka bezbednoj zoni bez tuđih pogleda, oblačimo lice brige. Preispitujemo, mozgamo, rešavamo, pa odustajemo. Mislimo o sebi, o bliskima, bliskima nama bliskih, ali i o onima manje bliskim…rečju, brinemo o svemu za šta drugi pol ne mari, a nama priroda ne dozvoljava da budemo ravnodušne.

No, i kada govorimo o tim nekim dečacima, ne možemo ih sve svrstati u isti koš. Istina je da je svima zajednička karakteristika igra, ali postoje oni koji se zadržavaju na benignijim tipovima, drugi igraju više igara istovremeno, neki ostaju na prvim nivoima, a ima i onih koji bi probali da pređu tu igricu bez kraja.

VARIOUS

Izvor: www.mydaily.co.uk

Mamin sin – a kako bi majka Srpkinja svoga sina prepustila spartanskoj disciplini ovog nemilog modernog doba?! Više ili manje, svaki je dečak mamin sin, razlike potiču od kvantiteta kontakata sa drugim dečacima. Oni izolovani, ušuškani u veličanja svojih mama, baka, tetki i drugih žena, mogu čak zauvek živeti u ideji o svom savšenstvu. Zaslepljeni, nekad znaju i da se malo osramote kada negodujućim tonom upitaju „A šta meni fali?“.

Petar Pan – znate one u smiraju svojih dvadesetih, ili tek zagazili u tridesete, a tamo gde bi trebalo da bude brada, svaka dlaka raste sama, bez tendencije da proširi komšiluk? Vedrog duha, pokretnih nogu, oštrog uma, vole da začikavaju, prihvataju začikavanje, ali znaju i da se nadure! Dečaci velikog srca, sa vatrom u očima, najveći dečaci od svih dečaka!

Lepotan – sve bi bilo besmisleno bez ove kategorije, zar ne? Naročito rasprostranjena na prostorima Balkana gde se smešaše krvi plećatih Slovena i ratobornih Osmana. Dečaci koji zanemaruju kanone kavaljerstva, najčešće ne zato što tako žele, nego zato što nisu upoznati sa njima! Paradoksalno, ali žene su krive! Oduvek lepi, privlačili žene, nisu imali potrebu, a često ni priliku da načine nešto više od šarmatnog osmeha da bi osvojili.

male-model

Izvor: www.musicalentertainment.in

Naravno, mogla bih još pisati o „Promašenima“, o „Ostarelima“, o „ (kvazi) Slobodnjacima“…no već se bojim da vam se kafa ohladila dok čitate ovo. Bilo kako bilo, postoji jedna kategorija koja iziskuje nešto specijalniji režim:

DEČACI – to su oni koji, naočigled, sa lakoćom nose terete, sa pažnjom čuvaju zrno peska. To su oni koji celom svetu pokazuju zube kroz stav, kroz ljutnju ili pak kroz markantnost. Njihovi svetovi se na pravi mah čine crnim ili belim, jer znaju šta hoće od sebe i drugih i ne boje se da to otkriju. To su vitezovi novog doba, odani i čestiti, daju mnogo, ne traže ništa, ali odaju utisak da ne opraštaju greške. Posmatrajući ih sa strane, reklo bi se da nemaju ništa dečačko u sebi. Ipak, i ta je čelična ljuštura topljiva, a ispod svake postoji pravi dečak.

I neka im te Nedođije, i mi imamo svoje zemlje od šećerne vune…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *