Novac i kako ga trošimo

Mnogi od nas misle da su eksperti u trošenju novca. Sa malim platama “rastežemo “od 1. u mesecu do sledećeg 1. i nove plate. Sa prosečnim primanjima uspevamo da se zdravo hranimo, oblačimo, plaćamo račune, ponekad izađemo sa porodicom ili prijateljima, odemo na odmor…Uobičajena slika prosečnog potrošača. Mada, uvek bi nam dobro došlo još novca.

Kad se malo zamislite i zapitate, šta je u stvari bolje, štedeti i smanjiti troškove, ili se “ubijati “od posla (raditi na dva mesta npr.), teško da ćete odmah znati šta vam više odgovara. Izbor zavisi od mnogo stvari, a najviše od privlačnosti cilja. Da li nešto mnogo želimo da imamo, ili nešto drugo mnogo želimo da izbegnemo?

 

Koliko smo (i)racionalni pri trošenju novca?
Pre neki dan sam otišla u moju omiljenu knjižaru sa namerom da kupim neke knjige. Račun je iznosio 3000,00 din. Pošto sam stalan kupac i dobro me poznaju, kad sam došla na kasu da platim, prodavačica mi je rekla: “S obzirom da ste mi mnogo simpatični i da stalno kupujete kod nas, moram da Vam kažem da je u knjižari, u neposrednom komšiluku, akcija, i da ove iste knjige možete kupiti za 1000 din manje”. Iznenadila sam se, ali sam ipak otišla i kupila knjige koje su bile jeftinije. Posle sam se setila da mi se slična situacija desila i kad sam kupovala laptop. Ali nisam otišla u drugu prodavnicu da kupim 1000 din jeftiniji laptop, jer mi se to činilo besmislenim, s obzirom da je cena laptopa bila 39.000,00 din. Zašto mi je 1000 din u prvom slučaju bio dovoljan razlog da odem u drugu knjižaru, a u drugom slučaju ne? Zbog relativnosti. Uvek kad razmišljamo o novcu, mislimo relativno, a ne apsolutno. Zamislite da svaki put kad nešto kupujete, ili kad sednete  da popijete kafu sa prijateljima, razmišljate o tome šta je to drugo što nećete moći da kupite, jer nećete imati više para. Ili recimo, kupujete auto i razmišljate da nećete popiti 5000 kafa sa svojim prijateljima, jer ste potrošili novac na auto. Komplikovano, zar ne?

 

87cb98c9_online-shopping

 

Izvor: ninasay.com

 

Šta mi svakodnevno radimo kad donosimo ovakve odluke? Biramo najjednostavnija rešenja. U ljudskoj je prirodi da izbegava komplikovane zadatke.

 

Psiholozi i bihejvioralni ekonomisti su razvili poseban pristup trošenju novca. Nazvali su ga Mentalno knjigovodstvo. To je adaptivna strategija prilagođavanja okolnostima. Što bi rekli kod nas: “ČOVEK SE PRUŽA ONOLIKO KOLIKO JE ŠIROK I DUGAČAK”. Najbolji način da uštedimo novac je da unapred odredimo određeni iznos novca za određene stvari. To je nešto što skoro sve domaćice rade svakodnevno kad idu u supermarket – napišu spisak onoga što im je neophodno od potrepština za kuću. Ako ne napišu spisak, ili ne kupe sve što im  treba, ili potroše mnogo više novca za kupovinu onoga što im i nije bilo potrebno. Kad napravimo spisak, ne padamo u iskušenje da trošimo na ono što ne možemo, ili što nam ne treba.
Toliko o racionalnom trošenju novca.

 

Druga stvar koja jako utiče na to koliko trošimo, jeste sredina. Bitno nam je da imamo isto kao i većina naših prijatelja, jer na taj način pokazujemo pripadnost istoj grupi. U poslednje vreme je jako popularna “kupovina iz fotelje” ili putem interneta. Koliko Vam se puta desilo da kupite nešto na takav način, a da Vam uopšte ne treba, zato što je neka Vaša prijateljica to uradila? I još Vam kažu, da ukoliko niste zadovoljni proizvodom, vraćaju novac za 30 dana. Ono što oni znaju i na šta računaju kad to ponude, jeste da će Vam se taj proizvod dopasti za to vreme i da ćete se navići na to da ga  imate, pa nećete želeti da ga vratite.

 

Sve u svemu, jako komplikovano. Sećam se da je jedna moja klijentkinja komentarisala: “Ne osećam se dobro zbog toga što ja zarađujem, a drugi odlučuju kako trošim”. I to se može naučiti, da Vi i odlučujete kako ćete trošiti. Za oko 30 dana. Toliko je potrebno da steknete novu naviku.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *