Noć veštica i vampira, bundeva i slatkiša

“Trick or treat?” čuje se na vratima svakog 31.oktobra. Noć veštica ili ako etimološki prevedemo reč “Halloween”, noć Svih duhova (All Hallows Eve) sličan je našem običaju Poklada, sa tom razlikom da Poklade slave dolazak proleća. Zajedničko im je maskiranje, neobuzdano uživanje u hrani i piću, povezivanje sa povećanom opasnošću od veštica i dobro poznat običaj obilazak kuća i dobijanje poklone u vidu slatkiša.

Oba običaja vuku koren iz keltske kulture, proslave Samhain, na staroirskom znači “Kraj leta”. Kelti su verovali da u toku noći duhovi silaze na zemlju, prave probleme i nedela i uništavaju useve. Zato se narod kostimirao životinjskim glavama i krznom, okupljao oko lomače da bi spalili useve i žrtvovali životinje keltskim božanstvima. Odatle sledi izraz “Trick or treat?”,  u slobodnijem prevodu “Dajte nam slatkiše kako ne bismo uradili nešto nevaljalo!”, da bismo umilostivili zle duhove, daćemo im slatkiše i naša kuća može da očekuje sreću, blagostanje i mir.

Takođe, Noć veštica je povezan i sa katoličkim praznikom Svi sveti 1. novembra, kada se mole svim svetima za pokoj duše umrlih i njihov odlazak u Raj. Prvobitno ovaj praznik je slavljen 13.maja, ali je Papa Grgur IV odlučio da praznik bude 1.novembra zbog podudaranja sa keltskim običajem slavljenja Samhain-a. Tradicionalno, na ovaj dan se pravi kolač Soul kejk (soul – duša, eng.) i deli se za pokoj duše svih mrtvih. Tada su grupe siromašne dece išle od vrata do vrata i skupljale ove kolačiće i započele tradiciju obilazaka.

Običaj maskiranja je povezan sa strahovanjem da će ih duša  koja ovog dana luta zemljom i traži odmazdu nad svojim neprijateljima pronaći i osvetiti im se, kako se to ne bi desilo, neprijatelji su se maskirali upravo u duhove, kako ih pravi duhovi ne bi prepoznali.

 Pomenuli smo maske, pomenuli smo i obilaženje kuća, ali kako se bundeva uplela u priču o duhovima?

Jednom davno, postojao je kovač po imenu Džek, bio je vrlo domišljat i pametan čovek, ali jako škrt. Dok je gospodin kovač sedeo u kafani, prišao mu je Đavo lično, glavom, rogovima i crvenom bradom. Nakon što je Džek shvatio ko je taj lik što sedi do njega, Džek mu je ponudio svoju cenjenu dušu u zamenu za samo jedno, jedino piće. Pomislili biste, Đavo je lukav, ali čekajte nastavak priče. Dogovor je sklopljen, Đavo se pretvorio u novčić kako bi Džek platio svoje piće (tada se piće plaćalo samo jednim novčićem), ali je “lisica” Džek spustio novčića-Đavola pravac u džep, gde se nalazio krst i Đavo nije mogao da se vrati u svoj oblik. Đavo je kumio i molio Džeka i kad je “izvukao keca iz rukava”, rekavši mu da ima fore još 10 godina da živi, Džek je pristao. Glupog li čoveka, pomislićete, ali ne, ima toga još. Posle tih deset godina, kako to obično biva, Đavo je došao po svoje, ali Džek ga je zamolio za poslednju želju, da mu doda jabuku sa drveta. Ne znamo od kad to Đavo ispunjava te želje, ali je on skočio na drvo, ne videvši krst koji je Džek brzinski nacrtao i ne lezi vraže, nije mogao više da siđe i uzme Džekovu dušu. Nakon mnogo godina, kad već Đavo nije, Smrt je došla po Džeka, ali umesto u Raj, grešan život odveo ga je u Pakao, pravo u ruke Đavolu. Na vratima Đavo ga je dočekao,bacio u mrak i da ga se reši dao mu komad uglja. Nekako je naš dragi junak imao repu u džepu, nju je izdubio u stavio komad uglja u nju, verovatno zapalio paklenom vatrom i od tad Džek luta mrakom zauvek tražeći svoju kuću, koju nikad neće pronaći. Zbog ove divne pričice, Džeku su dodali i prezime O’Lantern, odnosno, Džek Fenjer i postao je simbol duše koja luta između svetova. Sa repe su ljudi prešli na bundevu, valjda se lakše dubi.

Mnogo godina kasnije, kada je Noć veštica postala tradicija, povezali su je sa gotikom i hororom, odnosno, strahom u poslednjim decenijama 19.veka. Početkom 20.veka proslava dobija masovni karakter i 1930.godine prodavnice su bile snabdevene raznim maskama i ukrasima, kao i bundevama koje se najviše prodaju baš uoči ovog slavlja. Crna i narandžasta su glavne boje (koje te večeri svima dobro stoje), a najčešće maske su vampiri, mumije, duhovi, veštice, đavoli… Valja pomenuti da kuća koja, tobož, ne da slatkiše, bude počašćena sa stravičnom pričom ili pesmom o duhovima, koja ih toliko “uplaši” da oni na kraju moraju da daju slatkiše. Još jedan dokaz da Kurinđanje na Badnje veče iz naše kulture i običaji Noći veštica, vode poreklo od istog keltskog praobičaja.

Za kraj, nama ostaje samo da se maskiramo u vampire i veštice i da vam kažemo “Trick or treat?”, a vi šaljite slatkiše na adresu redakcije. Srećna Noć veštica.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *