Nisu valjda muškarci krivi za sve?

Pre par dana me zove drugarica i priča kako je prevarila dečka tri puta za dve nedelje. “Bila sam kod Jelene na žurki, drugi put kod Marka na rođendanu…treći put na plivanju”. Posle nje me drug zove i priča kako se konačno zajubio, kako obožava svoju devojku, ali je logično, tako on kaže, da je često i vara. Ima mnogo ovakvih i sičnih primera.

Svakodnevno sušam kako muškarci ne razumeju nas žene ili mi njih. Iz dana u dan. Mi smo za njih komplikovane, ne znamo šta i kako hoćemo, previše brbljive. Oni za nas sebični, mamini sinovi, jure za svakom suknjom. Pričamo o tome uz kafu, tokom kilometarskih telefonskih razgovora sa prijateljicom, pre ulaska u vezu, dok smo sa nekim, posle raskida i sve tako u krug.

E sad, drage moje dame, priznaćete da se ni mi između sebe ne razumemo uvek. O da!!! Vrlo često. Često ni same svoje postupke ne razumemo, naročito one iz PMS faze koja ume da potraje i po par dana. Pa zašto je onda nerazumevanje toliko potencirano u pričama o muškarcima? Valjda se vodimo onom da mi nikada nismo krive. Kriv je uvek neko drugi, u ovom sučaju muškarac. Ne mislim ni da su oni  predobri. Ne, nisu, ali nismo ni mi. A i za svađu, u njenom najširem smislu, uvek je potrebno dvoje.

Od nas se očekuje da budemo lepe, našminkane, ali i mi od njih svašta očekujemo. Zar ne?

Par puta sam uhvatila sebe kako u razgovoru sa drugaricama kažem – ma da, nije ni čudo, muškarci. Pa nisu oni valjda krivi za sve? Ne slažem se uopšte da postoji bilo kakva veza po polnoj osnovi. Postoje različite devojke, različiti muškarci,i zato nemojte svako kafenisanje sa drugaricom završiti rečima: “Pusti. Muškarci!” A i šta bismo mi bez njih?!

Izvor fotografija: Verydemotivational.com

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *