Nevidljiva ženska istorija

Da li vam se čini da istorijom dominiraju muškarci? Da, kada se govori o znamenitim ličnostima koje su obeležile različite oblasti – od umetnosti, preko nauke i tehnike do politike ima premalo žena? Da su i u udžbenicima za osnovnu i srednju školu više zastupljeni autori nego autorke, da su glavni junaci uglavnom muškog pola, a žene su tu tek kao sporedni likovi, uglavnom u ulogama ljubavnice, majke, veštice…

Istina je da je žena kroz istoriju bila ograničena uglavnom na privatnu sferu, te da im je bilo mnogo teže da se istaknu u različitim oblastima, ali i pored toga, kreativne, nadarene, talentovane žene su u tome uspevale. Neke su dobile priznanje za to, u vidu mesta i pomena u kulturno – istorijskom sećanju, ali takođe je mnogo onih koje su ostale anonimne. Različita istraživanja, sprovedena na ovim prostorima, takođe govore u primer ovoj tezi – rezultati analize sadržaja udžbenika i nastavnih planova za osnovnu i srednju školu saglasni su u tome da je kvantitativno prisustvo muških i ženskih likova neujednačeno i na slikama i u tekstu predstavljeno je više muških nego ženskih likova; posebno je neujednačen broj znamenitih ličnosti, a podela zanimanja na “muška” i “ženska” je takođe još uvek uočljiva, pri čemu se za žene i dalje vezuju zanimanja kao što su učiteljica, vaspitačica, medicinska sestra i sl., dok je za muškarce rezervisna profesionalna sfera. Uči li nas obrazovni sistem diskrimuinaciji, stereotipima, seksizmu i ukorenjivanju rodne neravnopravnosti?

3

Izvor: www.antikvarne-knjige.com

“Osećam da su istorija i društvo bili nepravedni prema ženama kroz vekove, uskraćujući im obrazovanje, priliku i slobodu da slede svoje ciljeve, tako da su milioni žena prevareni, da su bile muškarci igrale bi ulogu koja im je bila dodeljena. Tako su živele i umirale, a nisu ostavljeni zapisi o njihovom postojanju ništa više od životinja i zveri u polju”, izjavila je jednom britanska spisateljica Rozalind Majls, autorka knjige “Ko je spremio Tajnu večeru? – Ženska istorija sveta”. Ipak, i pored te nepravde, značajan je broj žena koje su obeležile istoriju – neke su manje, a neke više poznate i spominjane. Da li ste, na primer, čuli za Boadiceu, kraljicu Icena, keltskog plemena iz prvog veka nove ere, koja je ujedinila Britanska plemena u borbi protiv Rimljana?

Znate li da je prva žena čije je ime zabeleženo u istoriji naučnih otkrića jeste Enheduana (2285-2250. p.n.e), ćerka kralja Mesopotamije, koju su zvali “Ukras neba” i koja se bavila filozofijom prirode i astronomijom?

2.

Izvor: www.abcnews.go.com

Kada obratite malo više pažnje i posvetite se malo dubljem istraživanju žene u istoriji, doći ćete do brojnih zanimljivih podataka i značajnih imena. Vladarke, naučnice, književnice, vojnikinje…

Samo neke od njih su i:

Hipatija – prva istaknuta matematičarka, filozofkinja i astronomkinja, kćerka i učenica Teona iz Aleksandrije, predstavnica neoplatonske škole filozofije. Svojim znanjem, elokventnošću,
skromnošću, upornošću i lepotom zadivila je sve učene ljude onoga vremena, ali su religiozni fanatici njeno učenje proglasili za jeres, te je živu oderali i bacilli u vatru.

Ejdi Lavlejs Bajron – koja je svojim radovima značajno doprinela razvoju informatike. Nikada nije upoznala čuvenog oca, koji je napustio nju i majku neposredno posle njenog rođenja, ali je, kako kažu, nasledila njegovu originalnost i nekonvencionalnost.

Sara Edmonds – koja je pod imenom Frenklin F. Tompson učestvovala u Američkom građanskom ratu, prerušena u muškarca. Karijeru je počela kao medicinski tehničar na terenu, da bi kasnije postal špijun. Saborci su je opisivali kao neustrašivu, iskrenu, uvek spremnu na borbu. Posle rata objavila je memoare Nurse and Spy in the Union Army.

Žan Vilpre Pauer – kćerka obućara i samouka zoološkinja koje je konstruisala tri akvarijuma za proučavanje morskih životinja.

Marija Kiri – kao student hemije na Sorboni, je bila jedina žena u generaciji, što nam govori o premaloj zastupljenosti žena. Dala je veliki doprinos čovečanstvu otkrivši radioaktivnost urana i druih radioaktivnih čestica. Sa suprugom Pjerom Kirijem i njegovim saradnikom Bekerelom dobila je Nobelovu nagradu za fiziku 1903., dok je Nobelovu nagradu za hemiju dobila 1911. godine.

Draga Ljočić – prva žena lekar u Srbiji. Završila je Višu žensku školu u Beogradu i studije medicine u Ženevi. Bila je prva Srpkinja koja je postala lekar u isto vreme kada i prva žena iz Velike Britanije. Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine. U vreme Srpsko-bugarskog rata (1885. godine) bila je jedini lekar u Državnoj bolnici u Beogradu. Odlikovana je visokim vojnim odlikovanjima.

Milica Tomić – spisateljica i urednica časopisa “Žena”. Uz oca, Svetozara Miletića, Milica se rano uključila u politički život Vojvodine, ali ju je njegovo hapšenje sprečilo da studira medicinu. U periodu 1911-1921 izdaje i uređuje časopis Žena, koji se angažovano bavio položajem žene u društvu. U časopisu su objavljivani podaci o školovanju ženske dece, o ženskim društvima u Srbiji i Vojvodini kao i istorijat ženskog pokreta u Evropi. Žene su bile najznačajnije saradnice u časopisu.

1.

Izvor: www.livan85.blogspot.com

Ovaj spisak bismo mogli produžiti u nedogled, jer žene su deo istorije čovečanstva, mada marginalizovane, one su istoriju stvarale i u njoj učestvovale. Sa kojim imenom biste vi upoznali širu javnost? O kome biste želeli da saznate više? Ko su žene koje su obeležile istoriju i koliko je važno da ne (p)ostanu anonimne?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *