Neko nas posmatra: dvadeset godina kasnije

Nekada nas na činjenicu koliko brzo vreme leti podsete tek neki datumi, jubileji, godišnjice, podsetnik na našto značajno iz prošlosti. Ovo nije priča o vremenu, ali povod joj jeste vremenski period koji predstavlja svojevrstan jubilej. Naime, pre dvadest godina, tačnije  negde u ovom periodu 1993. godine objavljen je album „Neko nas posmatra“, poslednji studijski album kultne beogradske grupe  Ekatarina Velika, koju mnogi obožavaoci, ali i kritičari smatraju najboljom grupom u istoriji domaćeg rokenrola.

Ovaj album, za razliku od prthodnog – „Dum Dum“, koji je ocenjen kao mračan i pesimističan, kritika je ploču „Neko nas posmatra“  opisala kao „album ispunjen optimističnim i pozitivnim pogledima“. Kažu i da je na ovoj ploči bilo eksperimentisanja sa pop zvukom,  ali i da je „otkrivajući stav nepovirljivog rokera, Milan time dao možda najveći mogući doprinos u poslednjoj fazi svoga rada“. Sam  Mladenović, povodom ove ploče je izjavio “Da sam 1980. mogao da zavirim u današnje vreme, mislim da bih bio zadovoljan sobom. Ne  osećam grižu savesti, ništa protiv svoje savesti nisam uradio. Pesma “Ponos ostaje”, koja zatvara ploču, je o tome da, ako sve propadne,  ukoliko se sve naopako desi ili se već dešava, čovek može da kaže miran sam jer se nisam ogrešio o sebe, o svoje standarde”.

Sastav Ekatarine na ovom albumu činili su Milan Mladenović, Margita Stefanović, Marko Milivojević za bubnjevima i Dragiša  Uskoković – bas, a kao gosti – saradnici doprineli su mu Tanja Jovićević (Oktobar 1864), Srđan Žika Todorović i dečiji hor.

ekv2

Osim toga, ovde se prvi i jedini put u istoriji EKV-a našla jedna obrada. U pitanju je pesma „Istina mašina“, grupe Time. Za hitove kao  što su „Ne”, “Ponos” i “Anestezija” recenzije su ocenile da “kriju pravi duh i razmisljanja koja je EKV krio u sebi 1993”. Za istoriju jugoslovenskog rokenrola, kao ni za fanove ništa manje nisu važne ni ostale pesme – naslovna “Neko nas posmatra”, zatim više nego  emotivne “Zajedno” i “Bežimo u mrak”, te “Hej, mama”, “Just let me play some modern R’n’R music“ i „Jadransko more“.

Za Ekatarinu 1993. ostaće upamćena i kao godina u kojoj su pred punom dvoranom Sava Centra održali svoj poslednji solo  koncert. Iste godine, EKV, Partibrejkers i Električni orgazam u Pragu i Berlinu sa zagrebačkim sastavom Vještice u okviru akcije “Ko to tamo  pjeva”.

Samo godinu dana kasnije, grupa će prestati da postoji. Smrt Milana Mladenovića, 05. novembra 1994. označiće kraj jedne rokenrol  bajke, ali i početak muzičke legende koja traje i danas.

Ekatarina Velika postojala je od 1982. (nastala je pod imenom „Katarina II“, koje je nosila do 1985., kada je Dragomir Gagi Mihajlović  koji je kumovao prvobitnom imenu napustio grupu) do 1994. godine. Obajvili su albume: „Katarina II“ (1984.), „Ekatarina Velika“  (1985.), „S vetrom uz lice“ (1986.) „EKV 86 LIVE“ (1987.), „Samo par godina za nas“ (1989.), „Dum Dum“ (1991.), „Neko nas posmatra“  (1993.) i svojom muzikom inspirisali, pridobili, izvršili uticaj i ostavili trag na veliki broj generacija.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *