Naš sud: Pritajeno zlo – Osveta

Zvanični sinopsis počinje nekako ovako: “Uspešna filmska franšiza, stvorena po uzoru na popularnu video igricu “Pritajeno zlo” (Resident evil) se vraća sa najviše iščekivanim petim delom, u vrhunskoj 3D tehnologiji”. Pre no što napišem bilo šta više o filmu moraću da izrazim svoje veliko žaljenje što je uopšte došlo do snimanja petog dela. Ovom prilikom volela bih da izjavim i da sam upala u tešku depresiju što će doći do snimanja šestog dela. Što se tiče gorepomenute “vrhunske 3D” tehnologije, ona je bila za plakanje.

U petom delu smrtonosni T virus “Umbrella Korporacije” nastavlja da zombifikuje zaražene. Jedina nada za spas nezaraženih, Alis, budi se u srcu korporacije gde otkriva detalje iz svoje zamagljene prošlosti. U trenutku potpune beznadežnosti, sistem pada, vrata se otvaraju i ona uspeva da pobegne samo da bi otkrila da je istina daleko gora nego što je zamišljala.

Iz sinopsisa, pa čak i iz trejlera mogli bismo da pomislimo da će peti deo, ako ništa drugo, pružiti dobru zabavu. Pretpostavka je u potpunosti netačna. Zombiji su toliko loše izrađeni, da mi je u jednom trenutku pošla suza. Sigurna sam da mi se dioptrija malo povećala kada su iskočili sovjetski zombiji, a u trenutku kada je iskočila neka vrsta čudovišta koja neverovatno mnogo podseća na Tolkinovu zamisao, samo daleko gore izrađenu, glavobolja koja se razvila već oko petog minuta filma, dostigla je zenit.

Iako nikada nisam igrala igricu, poprilično sam sigurna da je u njoj animacija bila na daleko višem nivou nego ona upotrebljena za film. Ne bi li nekako nadoknadili milione koje su utrošili na snimanje ovog pritajenog zla, namamili su publiku na priču “nikada do sad viđeni” 3D. Razočaranje je bilo jednako onom koji su doživeli ljudi koji su brže bolje potrčali da kupe iPhone5. Iako je na samom početku filma zaista obećavala, trodimenzionalnost se misteriozno povukla sa platna nakon petog minuta, samo da bi se ponovo pojavila na samom kraju filma i to u vidu pahulja.

Sad vi mislite da su dijalozi i sama radnja izuzetni, kad je već vizuelni identitet filma toliko skrnav. Još jedna pogrešna pretpostavka! Dijalozi u filmu su na nivou onog u izuzetno popularnom crtanom filmu za decu do 3 godine. Naravno, mislim na “Pepu prase”. Radnja, replike i zabrinjavajuće loše izrađeni zombiji mogli bi da se zanemare da se u “Pritajenom zlu” našao bar jedan dobar glumac ili glumica. Mila Jovović bi samo trebalo da bivstvuje pred kamerom onako lepa i da ćuti, a drugi ne bi trebalo ni da izlaze pred nju. Ionako nisu imali preterano velike uloge, većina je pobijena, a ostatak je misteriozno zaboravljen u toku snimanja, očigledno.

Jasno je da veliki poštovaoci igrice uživaju u filmu. Međutim, imala sam prilike da sedim pored jedne takve osobe i šta sam imala da vidim? Negde oko sredine filma, kada je Mila divljala kolima po setu i izbacivala “komične” opaske, dečko je počeo histerično da se smeje od muke, ustao je i demonstrativno izmarširao iz sale. Ako već ne verujete meni, verujte gejmeru. Ukoliko ste i dalje sumnjičavi, želim vam mnogo sreće u avanturi sa ovim zlom i toplo vam preporučujem da ponesete aspirin za glavu. Videćete izuzetno zanimljiv obrt u jednom liku, dobar početak i kraj koji gotovo eksplicitno najavljuje dalje nastavke.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *