Napadnite problem, a ne partnera

Milica i Aca su 18 godina u braku. Na prvi pogled, sve izgleda dobro da bolje ne može biti. On ima vlastitu firmu, pristojno zarađuje, čak uspevaju i da uštede poneki dinar. Milica je pre par godina započela svoj biznis, ali tu stvari ne idu onako kako je ona zamislila. Zbog toga mi se i obratila za pomoć.

Htela je da nauči da se bolje organizuje, da lakše i brže donosi odluke, da bude sigurnija u sebe kad je posao u pitanju. Nekako sam od početka osećala da je to samo vrh ledenog brega.

Fotografija: Mina Gudurić

Posle par razgovora ispostavilo se da je njen najveći problem odnos sa Acom. Naime,u početku ju je podržavao i savetima i finansijski, ali u poslednje vreme je pritiska da zatvori biznis, jer ne donosi očekivane rezultate. Ona to ne želi, već hoće da uloži još novca u svoj posao jer misli da samo ako puno uloži, može puno i da zaradi.

Novac se sprema da uzme od zajedničke ušteđevine, a da njemu ne kaže, već da ga stavi pred svršen čin. U toj njenoj odluci počinje da se otkriva pravi problem. Ona bi u stvari želela da je Aca podrži, da je sasluša, da je primeti, da joj pomogne u donošenju zajedničkog plana oko posla, da joj da na značaju. Želela bi najviše na svetu da uspe u svom poslu i da mu dokaže koliko vredi. Aca misli da je ona lenja i razmažena, da ako hoće da radi, može i  treba da se uključi u njegov posao. A ona neće.

U međuvremenu komunikacija među njima je potpuno prestala. Ona ide na posao kad on dođe sa posla. Izbegavaju se da se ne bi svađali. Skuva ručak, ali nikad ga ne pojedu zajedno. Čak i njihovo dvoje dece se podelilo – jedna ćerka je uz mamu, a druga uz tatu. On uveče šeta po kraju, njoj ne pada na pamet  da ode sa njim. Nikad nije volela kraj u kome žive.

Zajedno su samo kad idu u posetu prijateljima. U situaciji kad su drugi ljudi oko njih, ne mogu da se  svađaju. I jedno i drugo bi na taj način osećalo sramotu što bi prijatelji primetili  da njihov brak nije tako savršen kakvim ga predstavljaju.

Fotografija: Mina Gudurić

Kad  sam Milicu pitala da li ona misli da je njeno ponašanje adekvatno, i da li bi volela da njoj Aca radi te iste stvari, zaćutala je. Posle je rekla da on njoj radi još gore.

Ispalo je da on nju ne doživljava kao sebi ravnu, da je zanemaruje, da je smatra neodgovornom i čak glupom, ali da ona ipak misli da on nju voli i da ne može bez nje. Kad sam je pitala da li bi ona volela nekog takvog, ostala sam bez odgovora.

Shvatila je da samo ako Aci ispriča sve onako isto kao meni, može da započne komunikaciju i da počne da rešava problem. On, naravno, oseća da neke stvari nisu u redu i izbegava konflikt isto kao i ona. Uopšte nije svestan njenog osećanja nesigurnosti, izgubljenosti, beznačajnosti. On je mušlkarac –lovac, čiji je zadatak da donese kući hranu, a ona bi  po njegovom trebala da bude žena koja će to da pripremi.

Sad su oboje moji klijenti, i zaista napadaju problem, a ne jedno drugo. Osamnaest godina zajedničkog života i dvoje dece su dovoljan razlog da veruju u to da mogu da prevaziđu krizu. Shvatili su da  moraju da razgovaraju i da kažu  jedno drugom sve. Potpuno su iznenđeni  kvalitetom i količinom emocija koje su izbile  na površinu.

Netolerancija, prebacivanje krivice na drugog, nedostatak poverenja, nemogućnost da samostalno prihvate da imaju problem – “slušaju jedno drugog, a ne čuju.”

Bitno je da ima ljubavi i volje. Samo to je dovoljno da se napadne problem, a kad se jednom to uradi,rešenje se uvek pronađe.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *