Mržnja u srcu

Oko vrata je nosila tešku ogrlicu, ali po njenom ukusu. Imala je kamenje svih boja, a pretežno je dominirala zlatna. Dugi nokti na ruakama i kratka suknja na kukovma, Sonji su davali osnovno samopouzdanje. Dugom kosom je mlatila levo – desno, i u istim pravicma bacala pogled. Čekala je nekoga. Nestrpljivo, deluje. Dok je čekala, igrala se mačke i miša sa jednim mladim čovekom. Sedeo je u suprotom delu bara, ulickan u svoje odelo i usku kravatu. Delovao je zamišljeno dok se igrao sa tom devojkom. Nije mu bilo udobno, ali je znao ko je ona. Koliko malo treba da legne sa njim i koliko malo da bi progutala i najveća poniženja. Pristao je. Bilo mu je dosadno.

U bar je ušla mlada žena. Ni trideset nema, reklo bi se. Nosila je visoko začešljanu kosu, malu, svetlucavu tašnu preko ramena, obučena u udobnu košulju i pantalone. Na vratu je imala tanak lanac sa priveskom bubamare. Sela je naspram crne žene i nestrpljivo naručila svoju kapljicu. Žustro su razgovarale dok je crnka, igrajući se sa maslinom, izazivala nepoznatog mladića.

Sonja, kako beše ime crne žene, bila je tužna. Posmatrala je svoju poznanicu i strpljivo sakrivala prave misli. Izgovarala je nepovezane rečenice i pomno gledala nepoznatog muškarca.

Fotografija: Lela Radulović

Sonja je već neko vreme je znala da se njen Justinijan viđa sa nekom namigušom. I nameračila se da sazna ko je ta. Raspitujući se po gradu, nije nalazila na valjan odgovor. „Neka mala, bavi se nečim, znao sam..“ ili „Sonja, draga, ko god da je, govorimo o tebi i Justinijanu!“, ali nijedan odgovor je nije doveo do misteriozne žene. Sve dok se jedno popodne nije mimoišla sa njima. On, nasmejan i očaran, u prisustvu neke tamo što vrcka. Sevnula je mržnja u srcu i otrovno je čekala da se ona okrene. Iznenađenje je bilo i više nego ogromno, kada je ugledala Teodoru. Što bitno menja stvari.

Teodoru je videla kao izuzetak od svih svojih pravila. Trudila se da je izmeni, da na nju utiče, a ponajviše da iz nje izvuče istiniu. Kako su se upoznali? Kako su počeli da se viđaju? Šta ona želi od njega? Sonja je znatno uzemirena, počela da razmišlja kako do tada nikada nije. Odbijala je sebi da prizna, ali Teodora ju je zastrašivala, a više od toga, da Justinijan nju i zavoli.

Crna žena je patila dugo vremena, predavala se svima. Onima koji bi je istinski voleli, da je ne poznaju, pa nije krila ko je. I onima koji bi je kupili za malo, a kojima bi dala sve. Bila je crno u belom i bila je otrov u medu. Pristala bi na sve, samo da ne ostane sama sa svojim srcem. Jer je polako trulilo i širilo se venama. Nije više volela sebe, ali, takođe, to nije priznavala sebi. Zato je odlučila, pored velike privaženosti mladoj ženi (najbliže što je imala prijateljici), svim silama će se potruditi da je odvoji od Justinijana.

Naposletku, Justinijan neće biti ni njen, ali ni Teodorin. To zlo kopile, neće biti ničije.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *