Moje je vreme prezent, a ne futur drugi

Ne, dragi moj, meni ne treba muž, meni je potrebna inspiracija.

Inspirišeš me i motivišeš da budem još bolja, sebi bolja. Pomažeš mi, pomažeš veoma uspešno da testiram svoju toleranciju,  dobru volju i strpljenje. Čudna si ti biljka, dragi moj, a ja sam, eto, ljubitelj botanike i pri tome slaba na retke vrste.

Hteo bi da se igramo!? Važi, ali „čoveče ne ljuti se“. Pravila oboje znamo, samo hajde da ih ovoga puta ne kršimo. Hajde, za  promenu, da oboje odrastemo, a ne samo ja. To nas bar ništa neće koštati, pa ćemo još u ovoj sveopštoj besparici biti i na dobitku. Potrebno nam je samo malo dobre volje. Lepo je jednom Vladan Desnica zapisao „Volja je stvar jakih, a želja stvar  slabih.“

Ti i ja se toliko dobro znamo. Preležali smo razne „dečije bolesti“. Malo smo se lagali, malo varali, a mnogo voleli. Usavršio si  tehniku da me, priznajem, veoma uspešno izludiš, sludiš, zaneseš i iz temelja istreseš. Ipak, ja nisam za još jedan krug po  istim ulicama ljubavnog kvarta. Suvozača ne želim da promenim, ali bih maršutu rado. Meni treba strast, vatromet, bubnjevi afričkih plemena u grudima i glavi. Daj mi krila da odletim i dosegnem najveće daljine. Pokreni moju strast, probudi u meni  uspavanu zver, pokreni gene starih predaka, hoću da osetim kako južnjačka krv ključa u mojim venama.

Ja volim život, uživam u njemu, ne obazirem se na šaputanja i šuškanja. Ja nisam kao druge. U tome i jeste moja draž, i ti to  dobro znaš. Grešno sam biće kao i svi drugi, s tim što su moji gresi slatki, ne stidim ih se i nemam razloga da ih krijem. Ja uživam u njima.

Ostavimo već jednom prošlost iza nas. Ako ćemo se stalno vraćati na ono što je nekada bilo nikuda nećemo stići. Ja ne želim  da živim u prošlosti, ne želim da razmišljam ni o budućnosti. Moje je vreme prezent, a ne futur drugi. Šta bi bilo kad bi bilo, o  tome neka misle oni koji uče conditional sentences. Ne znači da nemam planove i neke svoje snove, ali zašto bih sebe opterećivala stvarima na koje mi jedno od nas dvoje ne može da utiče. Vreme je da se već jednom konačno suočimo sa našim  strahovima, pogledamo ih oči u oči, izazovemo na dvoboj. Ko pobedi, pričaće.

women rain

Izvor: www.loverofsadness.net

Pitaš se kako dalje!? Polako, korak po korak. Negde moramo stići. Želim da pokušam, da probam, pa čak i po cenu da ne  uspem. Šta me briga šta drugi misle, oni ne žive moj život. Zašto bismo se inatili, prkosili i dizali noseve. Zar je važno ko je  bio kriv?

Uživajmo u sadašnjem trenutku, uživajmo u onome što imamo, što jesmo. Umorna sam, dragi moj, od svih tih igrica,  natezanja i manevrisanja. Umorna sam od glumatanja i foliranja. Maska za maskom, fasada na fasadu i kad stignemo do  čorsokaka niko nam drugi neće biti kriv. Moja je logika ja hoću sve i hoću sada. Ništa nemamo od toga što će nam jednoga dana pogled odlutati negde u daljinu, što ćemo uzdahnuti, zamisliti se i reći: „Eh, da sam, a nisam…“

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *