Meso, da ili ne?

Kao i za sve ostale teme mišljenja o tome da li meso treba koristiti u ishrani ili ne su podeljena. Postoje pokreti, istraživanja i naučnici koji tvrde da meso mora biti deo čovekove ishrane i  da biljna ishrana ne može nadoknaditi nedostatak proteina bez unosa mesa i ostalih životinjskih namirnica. Sa druge strane oni koji nisu pobornici konzumiranja mesa tvrde kako  savršeno naš organizam funkcioniše i bez mesa.

Ukoliko se vratimo nekoliko decenija unazad i posmatramo način ishrane naših baka i njihovih roditelja videćemo da meso nije bilo osnova njihove ishrane. Konzumiralo se nedeljom, a nekada samo praznicima. Inače životinje su sami gajili, a time izbegli dodatno zagađivanje. Današnje vreme i napredak industrijske proizvodnje hrane nam je doneo više zla nego koristi. Masovno gajenje životinja pod sumljivim uslovima i na sumljiv način dovodi u pitanje da li je takvo meso korisno za naš organizam.

Na osnovu 40 godina istraživanja kineskog naučnika i 25 godina laboratorijskog eksperimentisanja na pacovima, došlo se do zaključka da preveliki unos mesa i proizvoda životinjskog porekla u organizam, dovodi do stvaranja većine bolesti današnjice. Vođeni primerom naših predaka, treba pratiti šablon koji su oni koristili, što znači da se meso i ostali proizvodi životinja u organizam unose u manjim količinama.

Pošto su potrebe organizma za proteinima svakodnevne, javlja se pitanje kako ćemo organizmu pružiti ono što mu je potrebno. Osim životinjskih proteina, biljni proteini su jako važni u ishrani i pružaju višestuko korisno dejstvo organizmu.

Najveći biljni izvori proteina su : leblebije, sočivo, pasulj, soja i sojini proizvodi naročito tofu, kinoa, ovas, raž, spanać, kelj, peršun, rukola, avokado, bundeva, brokuli, karfiol, tempeh, golica (semenke bundeve), suncokret, lan, konoplja, chia, badem, orasi i sl.

Kombinacija biljnih proteina sa ugljenim hidratima pruža efekat unosa namirnica životinjskog porekla, t.j. dolazi do stvaranja aminokiselina koje su neophodne organizmu, a najbolji primer za to su leblebije u kombinaciji sa pirinčem ili krompirom.

Ukoliko sami isprobate neku proteinsku kombinaciju biljnog porekla videćete da je efekat ogroman, da imate potrebnu energiju i da ukoliko se bavite nekim fizičkim aktivnostima potpomažete rast i izgradnju mišića.

Ovih dana na pijacama se sve zeleni, zahvaljujući dugo očekivanom Suncu, pa iskoristite prednosti koje vam se pružaju u proleće. S obzirom da su temperature porasle i da su se smanjile  potrebe organizma za teškom, jačom hranom predlažem da probate sledeću kombinaciju biljnih proteina za laganu večeru :

TOFU VEČERA

100 gr tofu sira iseckanog na štapiće

2 struka mladog luka

10 cm praziluka

Seckani svež peršun

Začini i maslinovo ulje

cold-tofu-salad8

Izvor: userealbutter.com

Praziluk i mladi luk sa malo vode ostaviti da se izdinstaju na srednjoj temperaturi. Dodati začine : tamari sos, biber, malo chilli paprike, kurkumu. Zatim staviti tofu i naliti maslinovim  uljem i peći par minuta.

Okrenuti, i sa druge strane ispeći. Servirati i posuti seckanim svežim peršunom. Najbolje je jesti uz salatu koju možete pripremiti od zelene salate, svežeg spanaća, rukole, sa dodatkom umeboši sirćeta ili limuna, maslinovog ulja, peršuna i malo seckanog badema.

Prijatno!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *