Margita Stefanović – decenija bez legendarne rokerke

18. septembra se navršilo deset godina od smrti Margite Stefanović- Magi. Margita je bila klavijaturistkinja legendarne Ekatarine velike. Legenda osamdesetih. Pijanistkinja. Arhitekta. Multimedijalna umetnica. Kultna ličnost jugoslovenskog rokenrola. Obožavaoci kažu i „jedna od najznačajnijih pojava jugoslovenske muzičke scene – ikada“. Magija.  Koja traje, kao i muzika EKV-a, živa i prisutna i mnogo godina posle smrti svih članova ovog benda, dokazujući da je kvalitet vanvremenska kategorija.

Margita je rođena 1. aprila 1959. godine u porodici poznatog beogradskog pozorišnog i TV reditelja Slavoljuba Stefanovića – Ravasija. Srednju muzičku školu završila je u klasi sa Ivom Pogorelićem. Prepoznata je kao jedna od najtalentovanijih u klasi ali ipak ne nastavlja muzičko obrazovanje, već upisuje studije arhitekture, koje završava 1982. Godine. I na ovom polju pokazala je značajan talenat – kao studentkinja osvojila je treću nagradu na međunarodnom konkursu u Japanu na temu uređenja crnogorskog sela Reževići.

1982. je bila prekretna godina za njenu karijeru. Tada, preko članova Električnog Orgazma upoznaje Milana Mladenovića koji je, kako kažu njihovi savremenici i rock kritičari iz tog perioda „bio fasciniran njenom energijom, talentom i voljom za istraživanjem“. Margita ubrzo postaje članica grupe i može se reći da tada počinje legenda- magija muzike, ljubavi, bola… Usledili su brojni koncerti, svirke, pojavljivanje u filmu „Tajvanska kanasta“ i albumi „Katarina II“, „Ekatarina Velika“, „S vetrom u lice“, „Ljubav“, „Samo par godina za nas“, „Dum, dum“ i „Neko nas posmatra“…  Posle toga krug počinje da se zatvara… 1994. od raka pankreasa umire Milan Mladenović, 1998. od srčanog udara Bojan Pečar… Margita ostaje sama u , kako ga je nazivala, „strašnom Beogradu“… U strašnom Beogradu je tiho nestajala, da bi nas sasvim napustila 18. septembra 2002. godine, kada je preminula na Infektivnoj klinici.

Rok kritičar Aleksandar žikić, na vest o njenoj smrti rekao je:„Praznina koja je odlaskom Margite Stefanović ostala na srpskoj umetničkoj sceni ne može se ovog trenutka ni sagledati, ni definisati, niti razumeti. Jedino što je potpuno sigurno je da nismo bili tu za nju ni izbliza onoliko koliko je ona bila tu za nas. Poslednjih godina Margita je, nijednom ne pokušavši da iskoristi činjenicu da je bila neobično važan deo Ekatarine Velike, jednog od najblistavijih poglavlja ovdašnje muzičke sage, nosila teret svoje izuzetnosti koji vremenom, na odgovornost i sramotu svih, nije postajao nimalo lakši”.

Margitinim odlaskom cela postava grupe Ekatarina Velika prestala je da postoji. Ostala je muzika, kritike koje govore o najvećoj jugoslovenskoj rok grupi svih vremena i sećanja. Sećanja su prošle godine pretočena u osećanja kada je izdavačka kuća “Čekić” objavila knjigu Lidije Nikolić (književnice i Margitine dugogodišnje bliske prijateljice) “Osećanja. O. sećanja”. Knjiga je dokument o odrastanju, životu i tragičnom kraju rok heroine. Rasplakaće vas, raznežiti, navesti na razmišljanje, ali vas ni u jednom trenutku ne može ostaviti ravnodušnim. Pred obiljem do sada neobjavljenih pisama, dokumenata, fotografija otvaraju se stranice sasvim lične priče i upoznajete Margitu iz najintimnijeg ugla, kroz reči njene najbolje drugarice- od detinjstva pa do poslednjih dana. “Osećanja. O. Sećanja“ su prema anketi dnevnog lista „Politika“ proglašena za knjigu  2011. godine, a krtičari, kao i publika su je ocenili kao „najpotpuniju i najkompletniju biografiju Magi Stefanović“.

U jednom intervjuu koji je dala za NIN, na pitanje kako sebe vidi za deset godina, odgovorila je „Ne mogu da vidim. Mačke zažmure kad gledaju u budućnost“. Budućnost je prekratko trajala. Tek par godina za nju. Ovom gradu „koji je mogao bolje“ ostala su sećanja. I pesme koje bacaju svetla daleko.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *