Маргарите (илити ”Клаберска књига постања”)

Гледам сва та раскалашна позирања по друштвеним мрежама и не могу да не помислим о хиљадама дама које су изгубиле душевност по тминама ноћних клубова. Којима је Аца Лукас из гигантског звучника заменио пој анђела у глави. Питам се како једна фина дамица, са искром у оку, родитељском пажњом од малена окупана, природне кокетности, која помаже старцима да пређу улицу и мирише без парфема, која лети уместо што хода, попут епских хероина у кинеским филмовима, постане старлета напућених уста, злог погледа и искежених зуба, која ни са ким не разговара без финансијског умишљаја, извештачено флертује и слика се по сепареима са једном ногом увис? Шта је таквом направи?

barbi

FOTOGRAFIJA: Jovana Tomašević

Пречесто се такве, жаљења достојне судбине женске, виђају по престоничким ноћима. Сећам се две неискварене девојчице које упознах пре пар година. Лепотице из провинције, за којима уздисаше по читаоницама. Ходаше попут газела. Те ножице нису се вајале у реду испред ”Буцка”, њих је калио планински макадам на путу до школе. Негде на другој години почеше стидљиво да њушкају по престоничким кафићима на гласу. Допало им се што, захваљујући својим милим њушкицама, ниједно пиће не плаћају. Постадоше анонимне звезде. Хијене београдске, умивени мамини синови који читаву младост вежбаше само отварање женских капија, брзо су их приметиле. Кренула су ласкања, вожње и шампањци. Биле су најбоље женско друштво које се замислити може. Лепо и захвално на пажњи. Од срца. Одговарале су на сва питања, на смеху нису штеделе, а покварене игре прекаљених кругодвојкашких дама, оне нису познавале. Ускоро су кренули сплавови и озбиљни клубови. Вечере по ресторанима. Сплетке. Дочепала их се екипа љигавих богаташких потомака и убрзо посташе инвентар у сваком цењеном градском сепареу. Сукње скратише, а усне постајаше све пуније и пуније. Поглед им се изопачио. Пропиле се, пропушиле, а на крају и прашак пробаше. Све кочнице су попустиле. Све регуле, које су деценијама у њихове лепе главе убацивали брижни родитељи и разне тетке из провинције, постадоше им само материјал за спрдњу. Напослетку их видех како се фоткају за фејсбук испред једног сплава, са два прста у ваздуху, исплежених и пирсингованих језика, у штиклама бесмислене висине. Нису више ходале као газеле, више као лавице, предаторке.

Београдски клубови, храмови пожуде, и београдски мушкарци, од анђела стварају булгаковљевске Маргарите, зле владарке ноћи на метлама.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *