Ma, nije to to

“Ma nije to to. Super je on meni, lep je, zgodan, pametan, pažljiv. Ali fali TO NEŠTO. Prosto nije kliknulo kad smo se videli” – kaže meni Mara. “Znaš, ili se dogodi ili se ne dogodi. Kod mene to mora da biva na prvu loptu. Čemu višesatni razgovori ako ja pogledam u telefon tristotinetridesettri puta i čekam zvono spasa da me “slučajno” odvuče sa propalog sastanka?”

Činjenicno stanje – upoznali su se u klubu, dogovorili za sastanak, proćaskali, predstavili u najboljem svetlu, ali…Dečko je sasvim odgovarajući za planiranje budućnosti i hteo je vezu sa njom zaista, ali… Saopštava ona meni: “Sad sam se videla sa Igorom”. Način na koji je to rekla zajedno sa mimikom bio je jednak “Ugazila sam u kaku” ili “Povraća mi se od previše alkohola”.

Oscilirala je negde između unezverenosti, besa i tuge, i sve te emocije smenjivale su se u njenom izrazu lica i pokretima bez ikakvog reda i smisla brzinom svetlosti. Moglo je da bude smešno da nije bilo zabrinjavajuće, te ipak reših da ostanem smirena i probam da pomognem, nekako. “Znaš, ne možeš da očekuješ od njega da na prvom sastanku bude wow. Onima kojima taj sastanak stvarno znači su u nekom grču i obično zakažu u pojedinim trenucima. Dešavalo mi se da momka kojeg najviše želim odbije to neko moje suzdržavanje i foliranje, jer sam se bojala da prikažem sebe u pravom svetlu, ovako ludu i blesavu, zapravo opuštenu. Imala sam strah da ne uprskam.I uprskala sam. A momak do kog mi nije toliko stalo je obožavao moje blesavljenje. To sam radila da bih ga odbila, a samo sam ga još više privukla. Zapravo, pokazala sam mu svoje pravo lice.” Prekinula me je :, “Ali on je stvarno sjajan, interesantan, duhovit. Ništa mu ne fali, ej – NIŠTA. Ali način na koji me gleda, sav se nekako ozari. Brzo se primio,znaš. Smeta mi to.Volim kad su misteriozni, kad se pomučim da ih provalim.Jednostavno mi je kvrcnulo u glavi i rekla sam da ne mogu.”

“Pa šta bi ti, da ti lupi dva šamara kad te ugleda?”. Ali kako je izgovorila onaj deo “kvrcnulo u glavi”, znala sam šta joj je. Taj trip u glavi i onaj momenat kada sve to što mislisšda hoćesš – dobiješ, pa shvatiš da ne možeš, ili bar ne sa njim, sad, tu. Možda ona i dalje razmišlja o onom kojeg nije mogla da ima i zadrži pored sebe. Onog sa kojim je na prvom sastanku mogla da ćuti i priča pogledima. Onaj čija bi SMS poruka nacrtala na njenom licu najveći osmeh. Pa se kezi tako u prazno, a ustvari razmišlja o njemu. Nekad je samo pogled uzrok budnih noći. To je to NEŠTO. Ta neka HEMIJA. Leptirići.

“I šta ćemo sada sa Igorom? ” Samo je slegla ramenima i očima mi stavila do znanja da želi da joj sastavim poruku.

– Ne mogu.

To je i više nego dovoljan razlog.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *