Kome aplaudiramo?

Nekada davno da bi ste bili glumac morali ste barem da znate da govorite. U slučaju većine lepojaka ‘’moderne srpske kinematografije’’ (ako takav oksimoron postoji), to je veoma diskutabilna sposobnost.

Količina neobrazovanja i tragično stanje u kojem levitira pokušaj duha žena koje konstantno viđamo na malim ekranima lako može dovesti do sažaljenja, samo da gospođice bez talenta nisu predstavljene javnosti kao uspešne.

Dva minuta diletantske smrti u jednom američkom ostvarenju, koja više podsećaju na neuki orgazam nego na poslednje trenutke lika u težnji ka blagoslovu, grešnice svojih majki, ranjeni orlovi,  Pan ten dame sa Petlovog brda i promiskuitetne umetnice sa Dedinja, ćerke producenata, dosadnih pisaca i propalih glumaca dramatično nagrizaju vid i sluh domaće publike, ali i svojim glumačkim umećem, koje zalazi u sferu paranormalnog, vređaju inteligenciju onih koji o umetnosti znaju po nešto.

Ne vrh, već samo jedan od gomile ledenih bregova, ali vratimo se estradi i…

Ta tragična komičnost srpske scene kao nov poredak pinkovske estrade uvodi i folkerke u kinematografiju, a voluminizirane žene fudbalera u kostimografiju. Sva ta savremena mitska bića iz grupe ‘’pola čovek pola inventar prestoničkih klubova’’ naširoko koriste medijski prostor kako bi prezentovala svoja dostignuća u sferi ‘’mode’’, ‘’literature’’ i ‘’sedme umetnosti’’. Na ovaj način, odveć traumatizovanoj publici servira se najezda bezličnih lica u jadnim ostvarenjima kao nešto što je prihvatljivo, poželjno i profesionalno.

I dok bi izreku da život nije film mogao demantovati svaki građanin države Srbije, nama se i dalje priviđa perspektiva na dnu presušenog bunara u kojem odzvanja samo vapaj za kapima kvaliteta.

Odgovornost snose oni koji nam uporno poturaju ispod-prosečne stvari: reditelji, producenti, osnivači akademija za lepu?! umetnost, tate, ljubavnici, braća i sestre po žutim stranama i ostatak mega-trendovske ekipe koja od govana pitu kani sačiniti.

Fotografija: Mina Gudurić

Izgleda da je u zemlji grobara, manekena i ludih šeširdzija došlo vreme da ispijemo čaj sa zecom kako bi nam se što besvesnijima brže odrubila glava, ukoliko nas ne spasi neko ostvarenje mladih reditelja ili predano izvođenje glumaca kojima se veruje – u vidu šarene nargile u zubima prugastog mačora koju bi imalo smisla…popušiti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *