Kako sprečiti i lečiti virusne infekcije?

Prva tema o kojoj ću pisati ce biti ono sto je trenutno najaktuelnije – virusne infekcije.
            
Virusi, kao i bakterije su svuda oko nas. Epidemije se javljaju na proleće i na prelazu jesen – zima, to jest kada je i vreme meteorološki nestabilno, premda su ove infekcije prisutne tokom cele godine. Najvažniji u ovoj grupi virusa je svakako virus gripa.
            
Veoma bitna stavka u nastanku ovih infekcija je oslabljena otpornost organizma, koja može biti izazvana mnogobrojnim faktorima, kao što su stres, hladnoća, kontakt sa drugim osobama koji imaju jasne znake infekcije ili su nosioci infekcije bez klinički manifestovanih simptoma.
            
Simptomi mogu biti raznoliki , ali najčesće se ispoljavaju kao “stomačna” i “respiratorna” virusna infekcija. Zajednički znak je crvenilo grla, koje može i ne mora biti bolno – što se obično dešava kod “stomačne”. Od simptoma kod “respiratorne” infekcije prisutni su: curenje bistrog sekreta iz nosa, zapušenost nosa, glavobolja ( kao posledica širenja infekcije na sinuse ili povišene telesne temperature ), suvi kasalj zbog iritacije grla sekretom koji se sliva iz nosa, povišena telesna temperatura, koja je najcešće oko 38 stepeni ( malaksalost , bol u zglobovima i mišićima, glavobolja, drhtavica), takođe i bol u ušima. Kod druge pomenute vrste ove infekcije imamo uz povišenu telesnu temperaturu i simptome od digestivnog trakta kao što su: bol u stomaku u vidu grčeva u donjoj polovini stomaka ili bol ispod grudnog koša kao posledica nadražaja želudca, mučninu, povraćanje i dijareju.
   
Dužina trajanja bolesti zavisi od opšte otpornosti organizma, najćesće od 3 do 7 dana. Kod respiratorne infekcije dužina trajanja može biti produžena ako se infekcija “spusti” na pluća. Tada imamo novi simptom, produktivni kašalj sa iskašljavanjem. Infekcija može biti produžena na  postojeću virusnu.

Izvor fotografije: Showthelove.com

Laboratorijski nalaz može potvrditi konkretno stanje vrlo lako uz pomoć kompletne krvne slike. U nalazu obično imamo povišen broj belih krvnih zrnaca, ponekad smanjen broj crvenih krvnih zrnaca i krvnih pločica. Leukocitarna formula pokazuje povišen broj limfocitnih leukocita.

U lečenju ove kao i svake druge virusne infekcije koriste se lekovi koji ce ublažiti simptome, jer isti koji deluju protiv većine virusa ne postoje. To su uglavnom lekovi za snižavanje telesne temperature, potom lekovi za dekongestiju nosa  ( ublažavanje simptoma zapušenosti nosa) koji takođe utiču i na smirivanje suvog kašlja, a koji mogu biti u vidu kapi za nos ili tableta – najčesće sa analgetikom. Tablete za sisanje, recimo,  ublažavaju bolove kod zapaljenja grla. Kod stomačnih tegoba tu su lekovi protiv mučnine i probiotski preparati. Kod oba oblika bolesti neophodno je pojačano unošenje tečnosti u vidu čajeva i drugih toplih napitaka (supe) i naravno multivitaminskih preparata, što više voća. O tačnom doziranju i odabiru preparata najbolje je posavetovati se sa svojim lekarom ili farmaceutom. Važno je i mirovanje da bi se organizam što lakše “izborio” sa virusom.

U terapiju po pravilu ne treba uvoditi antibiotike , iako vecina ljudi kad dobije virusnu infekciju smatra da će mu antibiotik pomoći. Razlog je to što , kako sam već navela ranije u tekstu , ne postoje lekovi koji deluju protiv virusa koji izazivaju prehladu i grip, a sa druge strane deluju na bakterije, kako štetne – tako i na bakterije koje su normalno prisutne na koži i u organizmu. Oni, zapravo, mogu samo smanjiti otpornost prema infekciji. Ali u slučaju komplikovanja infekcije bakterijama neophodno je uključiti antibiotik u nastavak lečenja.

Mere prevencije bolesti koje mogu da se preduzmu su: što više tečnosti, najviše vode, zatim pojačano uzimanje voća bogatog vitaminom C, kao sto su agrumi i kivi, izbalansirana ishrana, što češće provetravati prostorije u kolektivima gde je na malom prostoru puno ljudi ( kancelarije, vrtići, škola). U ove mere se podrazumeva i vakcinacija protiv sezonskog gripa, što zaista može pomoći onima koji su u stalnom kontaktu sa ljudima zbog svog radnog mesta. Neophodno je da se vakcinišu i starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom zbog svoje osnovne bolesti. Epidemiolozi savetuju i vakcinaciju dece , ali ja tako nešto ne bih preporučila bez konsultacije istog.

I da ne zaboravim da napomenem da se treba javiti svom lekaru da biste bili sigurni da je reč o običnoj virusnoj infekciji, jer postoji mogućnost da je u pitanju neka druga bolest, naročito ako nedostaje neki od već navedenih simptoma. Mada, zavisno od samog organizma klinicka slika ne mora da bude potpuna.

Na kraju onaj stari, možda već i previše upotrebljavani savet jednog lekara: Pridržavajte se svoje propisane terapije ukoliko je koristite, i u slučaju potrebe javite se svom izabranom lekaru koji će vam dati prava uputstva o primeni drugih lekova.
          

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *