Kako rešiti problem lične nesigurnosti?

Priča o Ani N.

Javila se za pomoć putem interneta. Toliko je bila stidljiva i nesigurna, da nije bila u mogućnosti ni telefon da okrene. Dogovorile smo prvi razgovor. Potrebna je velika snaga nekome ko ima problem da to prizna i potraži pomoć u rešavanju. Pri prvom razgovoru, čovek uvek oseća nesigurnost, potrebno je da stekne poverenje u mene i da se otvori.

Njoj je trebalo mnogo više. Nije bila u stanju ni da tačno kaže šta doživljava kao najveći problem. Inače, radi se o mladoj ženi koja je visoko obrazovana, inteligentna, dobro situirana za naše pojmove. Na prvi pogled, izgledala je kao neko ko nema nikakvih problema. Kad kažem izgledala, to je samo figurativno. Iako smo pričale putem Skype-a, kamera je bila isključena, i ja uopšte nisam znala kako ona u stvari izgleda. Mogla sam da vidim samo postavljenu fotografija devojke od dvadesetak god, snimljenu u nekom mraku, pri ne baš originalnoj pozi za kompjuterom. Znate već, ono kad se fotografišete tek tako – kao da Vas nije briga kako ćete izgledati. Naravno,sve to je meni puno značilo u formiranju slike o njoj. Rekla je da je zadovoljna svojim izgledom, ali da nije neko ko osvaja na prvi pogled.

Fotografija: Mina Gudurić

Shvatila sam da je usamljena, i da je njen najveći problem to što nema stalnog partnera i nekoga sa kim bi planirala budućnost, porodicu, nekoga koga bi volela i ko bi voleo nju. Uplašena da joj vreme prolazi, pod pritiskom sredine (skoro sve prijateljice su udate i imaju decu,samo ona nema ni dečka) i roditelja („umrećemo i nećemo doživeti unučiće“), ulazila je u razne veze koje joj nisu odgovarale ni emotivno, ni intelektualno. Previše je analizirala i sopstveno ponašanje i ponašanje potencijalnih partnera. Stalno je pronalazila“sudbinske znake“ u smislu predodređenosti nekog muškarca za vezu sa njom. Idealizovala ih je i puno očekivala. Na taj način ih je opterećivala i naravno odbijala. Onda bi to za posledicu kod nje izazivalo kompleks niže vrednosti, nesigurnost, nedostatak samopoštovanja i osećaj odbačenosti.

Čitala je puno knjiga iz oblasti popularne psihologije, tzv „knjiga samopomoći“, pokušavala je da sebe razume i da se promeni. Rešila je da“ smanji kriterijum“, stupala u još gore veze, jer u njima nije pronalazila ama baš nikakvo zadovoljstvo, osim toga da večeri nije provodila sama. Svejedno, nije bila očajna, nada da tamo negde postoji neko za nju je nije napuštala. Ali, potražila je pomoć.

Posle nekoliko razgovora se otvorila u potpunosti i omogućila nam da zajedno tražimo rešenje. Moj posao je da joj pokažem gde greši, i da joj pomognem da izvuče iz sebe svoje skrivene potencijale. Samopoštovanje i sigurnost u sebe su se vratili čim se setila svoje“ liste dobrih stvari“. A ona je zaista bila velika. Radi se o ženi koja je radila i školovala se, čak neko vreme izdržavala svoje roditelje. I to u inostranstvu, sama, bez bilo čije finansijske pomoći.

Naravno, ima puno prijatelja, ali tokom našeg druženja shvatila je da među njima ima mnogo onih koji su je iskorišćavali i koji su od druženja sa njom imali samo koristi. Naučila je da mora da ceni sebe, da se ne daje po svaku cenu, da ako ona ne voli sebe neće je voleti ni drugi. Naučila je i da bude sama, a da se pri tome ne oseća manje vrednom. I dalje živi u nadi da je „tu negde sigurno muškarac za nju“ i čeka ga. Ali,ne sedi skrštenih ruku. Upisala je kurs stranog jezika, kupuje novi automobil kojim će moći za vikende da obilazi prijatelje po drugim gradovima Srbije, odlazi na odmor sama i ne oseća se manje vrednom zbog toga.

Kad sam uključila kompjuter da sa njom obavim dogovoreni razgovor, u trenutku sam mislila da sam pogrešila. Uz njeno ime stajala je nova fotografija. Fotografija žene, lepe, doterane, sigurne u sebe, pod punim svetlom, bez želje da nešto sakrije. Tada sam znala da se Ana promenila i da joj moja pomoć više nije potrebna. Naravno, ostale smo u kontaktu, i ja sam ponosna na nju, isto koliko i ona na samu sebe.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *