Kako horoskop kaže, ja te volim!

„U moje vreme devojke su odlazile na poselo i uz korak-dva kola nalazile momka a ne kao vi danas.“ Krenula je baka da veze svoju romantičnu priču o tome kako je jednog lepog dana, ugledala po prvi put stasitog momka koji joj je ukrao srce. „Ako ovako nastaviš ostaćeš usedelica, ja ti kažem.“ Nastavljala je da melje po svom, kao stari komšijski mlin, ne dozvoljavajući mi da dođem do reči, a kamoli da repliciram.

Nisam najstarija u familiji, a gde piše da moram prva da stanem na ludi kamen ili da ću da ostanem usedelica? Osim na bakinom čelu, gde su vidljive bore iscrtavale njenu zabrinutost, nigde nije pisalo tako nešto, ili bar samo ja nisam uočavala te kristalno jasne znake. „Ja se ne udajem pre 35 samo da znaš!“ Ponovila sam prkosno rečenicu koju su već i vrapci na grani znali, i dodala, izazivajući je na verbalni dvoboj, ono što sam joj u takvim momentima uvek govorila:“I zašto baš ja, S. i I. su stariji od mene, malo njima drži predavanje!” (Namerno sam stavila inicijale samo, sa familijom se nikad ne zna, mogu uvek da vam zamere za ništa.)

„Pre 35! Ja sam u tim godinama već imala tvog oca i tetku! Pogledaj malo oko sebe, nije valjda da nema baš nijednog potencijalnog kandidata! Danas nema poselo ali postoji valjda bar jedno mesto, vi idete po tim diskotekama, gde ćeš naći nekog pristojnog momka.“ Oduvek se protivila diskotekama i sad ih se setila, namerno me nervira. „Da hoćeš, a nećeš, malo da se potrudiš, ti bi ga već našla.“ Nastavljala je da gunđa sebi u bradu odmahnuvši rukom kao belom zastavicom u znak privremene predaje i uzela telefon u ruke. Sad će da se žali nekoj od komšinica, već dobro poznat scenario koji sam znala napamet. „S. dušo, nana je. Dobro sine, kad ćeš ti blago baki da se ženiš? Ova tvoja sestra me ništa ne sluša. Ti nećeš baku da razočaraš, zar ne?“ Promenila je žrtvu, dobro je. Odahnula sam s olakšanjem lažno uverena da će tortura nađi muža biti završena ali varala sam se.

Copy of 2fin

 

ILUSTRACIJA: Skineta Splajn

 

Prolazile su nedelje, nepoželjni argument se nije provlačio kroz svakodnevne diskusije i priznajem, osećala sam pobedu u zraku. A onda je došla na kafu M. (ako se rodbine treba plašiti komšinice su još opasnije), vidno uzbuđena i spremna da otvori česmu na prvi upitni pogled. Cupkala je u stolici dok sam iznosila poslužavnik kao da joj gori pod nogama. „Šta ima novo?“ Nisam stigla ni da završim rečenicu kad je ispalila prvi metak ne gubeći vreme.

„Znaš onu Cacu sa trećeg sprata u drugom ulazu?“ Njoj su sve bile Cace, Mace i ostale životinje iz komšijskog zoo vrta da mi je trebalo malo da ukapiram o kojoj Caci se zapravo radi. „Znaš, ona kao ti, jedina u zgradi, osim tebe naravno, koja još nije udata?“ Govorila je tiho, sa žaljenjem, kao da se radilo o nekoj bolesti, ne daj Bože. Dakle Caca i ja smo žigosane, pomislih jedva suzdržavajući smeh. „Znam.“ Prozborih kroz zube očekujući dodatnu dozu sažaljenja na svoj račun.

„Caca se udaje! A budući muž, na ’leba da ga mažeš. Dobrica jedna, nije mogla boljeg da nađe. A kako tek gleda u zvezde, sve pogađa!“ Nastavljala je M. da hvali budućeg komšijskog zeta. „U šta gleda?“ Usudih se da pitam. „Bože, Maco, pa gde ti živiš! U zvezde! Astrolog je. Evo baš danas na kompjuteru čitam njegov tekst i setim se odmah mila tebe.“ Treptala je okicama trista na sat očekujući da je odmah pitam o čemu se radi. Nešto me baš i nije zanimalo šta Cacin astrolog piše a i zašto bi? Ne verujem baš u te zvezdane staze u kojima ti je utaban put i sve što radiš treba samo da ih pratiš slepo.

„Evo, mila, odštampala sam ti tekst da se ne mučiš u tvom stanju.“ ‘U tvom stanju’ odnosilo se na moju ćoravost, bila je toliko pažljiva da zameni moje nove cvikere za blizinu. Nije stigla ni da završi monolog, tutnula mi je cedulju, istina malo podužu, simboličnog naslova „Idelano mesto za pronalazak partnera prema horoskopu“, i prohujala sa vihorom uz kratak pozdrav: „Vidimo se na Cacinoj svadbi, mila!“

U prvi mah htedoh da papir odmah kao u koš ubacim u kantu za smeće ali, priznajem, znatiželja da vidim šta Cacin budući piše je preovladala razumom. Proletela sam očima kroz redove kao kroz oblake sve dok nisam pronašla sebe, pardon svoj znak. A tamo, ni manje ni više, čekala me je sledeća presuda: „Teško pronalazite partnera, jer jednostavno ne možete na istom mestu da provedete duže od sekunde. Jedna od mogućnosti je da se upišete na neki kurs koji će vas prisiliti da budete određeno vreme na jednom mestu. Idealno mesto za pronalaženje srodne duše: internet.“

Baš tih nedelja počela sam da zaista pohađam internet kurs koji je za temu imao ni manje ni više socijalne medije. Ako ne nađem muža na netu neću nigde! Upalila sam notebook i svom kursnom sapatniku, sa kojim sam tih dana radila intenzivno na grupnom projektu, poslala e-mail sledeće sadržine: „Dear Connor, will you marry me?“ Do izlaska u štampu ovog teksta odgovora još uvek nema. Mora da se uplašio babine slike!

Kako horoskop kaže, Konore ja te volim…

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *