“Kada bi žene kontrolisale vladu, čitava država bi bila u opasnosti”

Veliki pozdrav za Hegela, od nemačke kancelarke Angele Merkel. Pozdravima se priključuje i Dilma Rusef, predsednica Brazila.

Da se uozbiljimo, spomenuću da su žene počele da se masovno obrazuju tek polovinom prošlog veka. Do tada, privilegiju da rade na svom intelektu imale su samo one iz najbogatijih porodica, koje su dobijale privatne tutore kako bi se bolje udale.

Može se na osnovu toga zaključiti da je istorija filozofije i nauke, izgrađena na temeljima patrijarhalnog društva u kojem muškarac dominira. Kako to da žena sve do buđenja feminističkog pokreta i dobijanja prava na obrazovanje i glasanje trpi tako loš položaj? Najistaknutiji i najpoštovaniji članovi društva u svojim delima kada govore o ženi stvaraju klimu povoljnu za omalovažavanje žena i njenih sposobnosti. Izdvajam vam nekoliko citatata iz knjige History of Ideas on Women (Rosemary Agonito 1977) koji su na mene ostavili snažan utisak.

“I treba žene da posmatramo kao bića koja su deformisana, iako ta bića nastaju prilikom redovnog prirodnog procesa.” ( Aristotel, 4.v.p.n.e.)

“Razlika između muškarca i žene je ista, kao razlika između životinje i biljke… Žene se naravno mogu obrazovati, ali njihovi umovi nisu prilagođeni višim naukama, filozofiji, ili pojedinim umetnostima… Kada bi žene kontrolisale vladu, čitava država bi bila u opasnosti…” (Fridrih Hegel, kraj 18. Početak 19.veka)

“Izgleda da žena nije trebala da bude stvorena kada je došlo do prvog stvaranja. Jer, Filozof je rekao da je žensko bezvredna i loša kopija muškog. A ništa što je bezvredno i loše nije trebalo da se stvori na samom početku, znači ženu nije trebalo stvoriti tokom prvog stvaranja.” (Toma Akvinski, 13.vek )

“Kada se žena žali zbog nepravedne neravnopravnosti na koju ju je prinudio muškarac, ona nije u pravu; ta neravnopravnost nije ljudska institucija; odnosno sigurno nije posledica predrasude već razuma: da pol kojem je priroda namenila decu mora za njih da odgovara drugom (polu).” (Žan-Žak Ruso, 18.vek)

“Muškarac treba da se podiže u svrhe rata a žena u svrhe relaksacije vojnika: sve drugo je suludo… Da žena bude igračka, čisto i jednostavno kao neprocenljivi dragulj… Da li ideš kod žene? Nemoj da zaboraviš bič!” (Fridrih Niče, 19.vek)

“Glavna razlika između intelektualnih moći dva pola prikazana je putem veće nadmoći muškarca u bilo kojoj oblasti koje se lati, bez obzira da li je u pitanju duboka misao, razum ili imaginacija, ili jednostavno upotreba čula i ruku. Ako bi napravili spisak najeminentnijih muškaraca i žena…, ta dva spiska ne bi mogla ni da se porede. Dakle da zaključimo… da mentalna sposobnost muškarca mora da je iznad ženske.”(Čarls Darvin, 19.vek)

Iako su bili veliki umovi koji su zadužili čovečanstvo, o ženama su govorili na krajnje negativan način, te su stoga feministkinje u svojim prvim nastupima osim kritike položaja žene u društvu, kritikovale i celokupno (dotadašnje) znanje.

Poznata rok muzičarka Slađana Milošević u septembru je promovisala svoju knjigu “Civilizacija i žene – muška žena” (2012). Na promociji je objasnila da glavna teza njenog dela prati obespravljen položaj žene kroz istoriju. Na stotine žena koje pominje po njoj deo su i nje same, jer smatra da se istorija čovečanstva sažima u svakoj jedinki. Tako se i istorija žena sažima u svakoj ženi. U razgovoru sa Suzanom Zlatanović, na radiju b92, autorka knjige je izjavila da muškarci zaslužuju sve pohvale za stvaranje civilizacije i postojećih umnih dometa. Potrebno je samo da se ženska perspektiva pridoda postojećim kako bi ovo društvo postalo humanije, stav je Slađane Milošević. U potpunosti se slažem i željno iščekujem da mi ova knjiga dođe u ruke.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *