Kad posao postane noćna mora

Sve češće u medijima možete čitati tekstove o obespravljivanju, šikanjiranju i maltretiranju zaposlenih. Da li se zbog loše ekonomske situacije i ogromne nezaposlenosti u Srbiji zlostavljanje na radu pretvara u svakodnevnu pojavu? Ukoliko se zbog posla osećate konstantno loše ili poznajete nekog ko trpi zbog (poremećenih) odnosa na poslu, zapitajte se šta znate o mobingu i o tome kako se zaštititi od njega.

Mobing je, prema definiciji, psihičko maltretiranje na radnom mestu koje podrazumeva: davanje ponižavajućih poslova radniku, ogovaranje, stalne kontrole i kritike od strane kolega i rukovodstva, napade na zdravlje zaposlenog (ne dobija bolovanje, godišnji odmor, seksualno ga uznemiravaju…), premeštanje u drugu kancelariju, nepozivanje na sastanke, oduzimanje sredstava za rad (sindrom praznog stola), pretrpavanje obavezama – sindrom punog stola, zadavanje besmislenih poslova – sindrom Pepeljuge…

FOTOGRAFIJA: www.banjalukain.com

Mobing je, najjednostavnije rečeno, kada je neko konstantno izložen maltretiranju od strane kolega ili nadređenih (ili i jednih i drugih) i kada to ostavlja ozbiljne posledice na njegovo zdravlje i socijalne odnose.

Tripković Mirjana iz Viktimološkog društva Srbije navodi da uzroci mobinga mogu biti u ličnosti mobera ili u politici radne organizacije. “Ako je uzrok u ličnosti mobera to znači da su njegove psihološke karakteristike, kao što su agresivnost, odsustvo empatije, psihopatologija, nizak nivo moralnosti i sl., uzrok za zlostavljanje koje čini. Ako je, pak, politika radne organizacije da se npr. reši viška radnika tako što će ih naterati da odu, onda rukovodstvo preduzima aktivnosti u tom smislu. Nekada se dešava da ova dva uzroka budu udružena”, dodaje Tripkovic.

Žrtve mobinga su obično bespomoćne i nezaštićene. Mobing se ponekada lako prepoznaje (kada je ispoljen kroz vidno agresivno ponašanje), a ponekad može da bude i skriven. Iako ne postoje precizni podaci o rasprostranjenosti mobinga u Srbiji, prema podacima Viktimološkog društva Srbije, u 2011. i 2012. trećinu osoba koji su se obraćale za pomoć ovoj organizaciji činile su žrtve mobinga. Prema istim podacima mobingu su više izložene žene nego muškarci. Takođe, opasnost od maltretiranja i šikaniranja na poslu preti osobama sa invaliditetom, mladim ili tek zaposlenim radnicima i radnicama, osobama pred penzijom, pripadnicima neke manjinske grupe, bolesnim osobama ili onima koj su uočili i prijavili nepravilnosti u radu.

FOTOGRAFIJA: www.mobing.rs

Bez obzira na vrstu mobinga kojoj ste izloženi ili način na koji se sprovodi, posledice koje proističu iz njega su vrlo ozbiljne. Prema rečima Mirjane Tripković iz Viktimološkog društva Srbije, posledice mobinga su: “promene socijalno – emotivne ravnoteže (depresija, anksioznost, krize plača, opsesija), promene psihofiziološke ravnoteže (glavobolje, poremećaji spavanja, srčane smetnje, hipertenzija, kožne promene, vrtoglavica…), promene ponašanja (pasivnost, povlačenje u sebe, poremećaji u ishrani, alkoholizam…). Koliko će posledice biti trajne i ozbiljne zavisi, uglavnom, od intenziteta i dužine trajanja zlostavljanja i od karakteristika ličnosti koja je izložena mobingu”, ističe ona.

Neka istraživanja pokazuju da su tipične reakcije i faze kroz koje prolazi žrtva mobinga početno samookrivljavanje, usamljenost i lično obezvređivanje. Nekom se ugrozi zdravlje do te mere da život završi samoubistvom. Jedna od najgorih posledica mobinga jeste psihički poremećaj koji je teško prevazići i vratiti zaposlenog ponovo u normalne životne tokove.

Zakonska zaštita postoji – Zakon o sprečavanju psihičkog zlostavljanja na random mestu stupio je aprila 2010. godine, ali procesi traju dugo i doneto je tek nekoliko presuda. Nasuprot tome, 60% učesnika u anketi sajta Infostud smatra da je mobing u Srbiji veoma zastupljen.

U slučaju da jeste, ili smatrate da ste izloženi mobingu, prema rečima Mirjane Tripković, treba uraditi sledeće: “voditi dnevnik dešavanja- beležiti datum, vreme i događaje sa što više detalja i imenima svedoka, čuvati kopije pisama, E-mailova, faksova, poruka, zahteva koje dobijate ili šaljete, ne vraćati istom merom da ne bi bili proglašeni zlostavljačem, obratiti se za pomoć osobi odgovornoj za zaštitu od zlostavljanja u radnoj organizaciji, rukovodstvu, predstavniku Sindikata, NVO, advokatu i dr., zatražiti od nadležnog lekara da utvrdi da li je pogoršanje zdravstvenog stanja posledica mobinga na radnom mestu“.

Ona upozorava na to da postoji i sudski (pravni) put, ali da Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu predviđa i da je „poslodavac dužan da na zahtev žrtve za zaštitu od zlostavljanja na radnom mestu predloži posredovanje u radnoj organizaciji pre sudskog postupka“.

FOTOGRAFIJA: www.rtv.rs

Neke od službi/organizacija kojima se žrtve mobinga mogu obratiti za pomoć i podršku su:

Viktimološko društvo Srbije, tel.: 0116303022 i 0112288040

Ambulanta za mobing koja već dve godine radi pri Institutu rada u Beogradu

Klinika radnog prava, Goce Delčeva 36, Novi Beograd, tel: 0112095500, klinika.radno@pravnifakultet.rs

Sajt www.besplatnapravnapomoc.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *