Intervju: Životnim stazama Sofije Knežević

Mlada, talentovana i svestrana džez pevačica Sofija Knežević osvojila je svojim jedinstvenim glasom kako domaću tako i publiku širom sveta. Ljubiteljima ovog popularnog muzičkog pravca, onima koji je poznaju i koji će je tek upoznati, Sofija otvara vrata svog sveta u kojem caruju ljubav, muzika, odricanja i više nego zaslužen uspeh.

Mlada a već veoma uspešna jazz pevačica. Godine napornog rada i odricanja  su iza tebe. Koji su najbitniji sastojci napitka za uspeh?

Mislim da je zapravo najbitniji sastojak za uspeh u bilo kojoj sferi –  ljubav. Jer čim je prava ljubav prisutna sve je moguće. Naravno, biće tu i premisljanja i odustajanja, čak I razocarenja. I sve te faze su bitne za razvoj, i naravno uspeh, ukoliko ostanete mudri i postojani.

Relativno mlada, otišla si od kuće da bi nastavila da se školuješ u Austriji, gde si završila Visoku školu za jazz. Koliko je period proveden u Gracu uticao na tvoje formiranje kao umetnice ali i kao zrele, mlade žene? Kako to da si odabrala da se muzički obrazuješ baš tamo?

Zašto baš Grac? To je bio prirodan put jedne mlade osobe sa jazz tendencijama, što se tiče školovanja u Evropi.  S obzirom na to da je to najbolja akademija za modernu muziku na evropskom tlu. Svi mladi jazzeri se nadaju Gracu. Svakako me je dosta promenilo, s obzirom na to da sam otišla potpuno sama kao tinejdžerka, ne znajući jezik. Snalaženje, učenje jezika, selidbe i fakultet koji je već sam po sebi bio izuzetno zahtevan , su isto doprineli mom intelektualnom I emotivnom razvijanju.

Šta je za Sofiju muzika i kako to da si krenula jazz stazama? Kao i svi mladi umetnici, i ti si, sigurna sam, imala uzore u šarolikom svetu melodija i emocija.

Muzika je po meni najintimnija umetnost od svih.  I ja je živim. Jazz je način života kako živeti i doživljavati tu muziku.  Ja naravno pišem, slušam I pevam razne žanrove.  Ali jazz je moja najveća ljubav još od treće godine kad sam se zaljubila u Ellin album i pesmu “I want the waiter with the water”. Što se tiče uzora, ima ih dosta i nisu direktno vezani samo za jazz, čak ni samo za muziku.

Živiš na relaciji Beograd – Njujork, gde si pohađala New Shool of Music. Puno putuješ. Koliko su putovanja inspirativna? Koje je najbizarnije mesto na kom si napisala pesmu?

Oh. Putovanja su izuzetno inspirativna. Ja vidim svet u umetničkim fotografijama, tako da obožavam da idem na turneje i stvaram. Hm, najbizarnije…bioskop u mansion-u kod Cherry Hill-a.

Pomenuh da živiš u svetskoj metropoli kao što je Njujork, koji nudi velike mogućnosti i slobodu mladIm umetnicima koji žele da se istaknu i osvoje Olimp slave i uspeha. Koliko je bilo teško pokazati koliko vrediš i probiti se na jednom takvom, kompetitivnom, tržištu?

Njujork može biti izuzetno težak za osvajanje scene ili izuzetno jednostavan. Bitan je faktor sreće. E, sad ce me većina mozda pogresno razumeti. Bitan je faktor sreće kod onih koji su neverovatno talentovani, sposobni, edukovani i ambiciozni jer takvih u Njujorku ima mnogo. A taj faktor sreće je samo zasluzan da se u pravom trenutku nađete na pravom mestu i da pokazete koliko ste kvalitetni.

Jazz kojim se ti baviš znatno je drugačiji, produkcijski a i sa emotivne tačke gledišta, od onog koji danas možemo čuti.  Sarađivala si sa mnogim poznatim umetnicima. Kako nastaje tvoja muzika i ko je zaslužan za prepoznatljivi pečat koji danas ima?

Mnogi ljudi su uticali na moj razvoj, i bilo bi nepravedno da izdvajam neke posebno.  Ali i pored svih uticaja, mislim da svako mora da zna šta zeli i u kom pravcu da razvija svoj zvuk. I onda u odnosu na to da se fokusira i eksperimentiše da pronađe način da to dostigne.

Svestrana si ličnost, osim muzikom baviš se i modom, dizajnom, pišeš poeziju a priča se i da si dobra kuvarica. Kako bi opisala sebe u tri reči?

U tri reči? Tvrdoglava, ambiciozna,talentovana. 

Domaća publika mogla je da uživa u tvom glasu na nedavno održanom Ibarjazz festivalu u Kraljevu, najmlađem festivalu ovog tipa kod nas. Šta si ponela sa sobom u koferu sećanja? Kakvi si tvoji utisci? Koliko su zapravo jazz festivali popularni u Srbiji?

Mi zapravo imamo preko 17 festivala u Srbiji, i pored svih mladih talenata koji su bili u publici I novotvorenog jazz odseka na akademiji u Beogradu, mislim da jazz ima blistavu buducnost. Što se tiče Kraljeva, s obzirom da je to bio moj prvi put tamo, ja sam potpuno oduševljena i organizacijom i publikom. 
Definitivno ostaje kao jedno od dražih u riznici sećanja.

Gde god da se pojaviš, kritike su više nego pozitivne. Kako te prihvata publika u našim krajevima i ima li razlike, i koje su to, kada nastupaš u inostranstvu?

Zavisi kako gde, za nijansu je drugačije u zemljama u kojima se priča Engleski, jer oni razumeju priču malo bolje. Zato baš sad pišem knjigu jazz aranžmana srpske muzike s kojom ću sledeće godine da pravim turneju. 

Kakvi su tvoji planovi za naredni period? Možemo li da se nadamo  u skorije vreme tvom prvom solističkom koncertu u Beogradu?

Već neko vreme, moji agenti pokušavaju da iskombinuju kvalitetnu priliku za koncert u Beogradu.  Ali kako je to obično kod nas, ili je termin nepogodan ili organizaciji ne odgovara cena. Ali to je definitivno jedna od stvari koje će se desiti u skorijoj budućnosti. I ja se tome beskrajno radujem.

Tvoj glas je izuzetan i možeš da otpevaš sve što poželiš. Kada bi sada morala da improvizuješ, šta bi otpevala našim čitaocima? Postoji li pesma koju najradije pevaš i u kojoj pronalaziš sebe i stranice knjige svog života?

Jedna od pesama, a koje oslikavaju mene u potpunosti,  je “When the world was young”. A sada trenutno, kad bih pevala nešto, to bi sigurno bila jedna od pesama sa mog novog albuma.

Koliko je bitna podrška u poslu kojim se baviš i ko su ljudi koji te najviše bodre i bez kojih tvoj život ne bi imao smisla?

Bez moje porodice bi bilo jako teško, jer čak I kad su daleko i kad možemo samo da se čujemo preko skajpa, ja i dalje osećam njihovu podršku i ljubav. I naravno bez mog dečka Elliota, najboljeg jazz tromboniste na svetu, koji me beskrajno inspiriše da budem bolja u svemu.

Za kraj, kada bi mogla samo jednom rečenicom  da približiš jazz muzici sve one koji je dovoljno ne prate, koja bi to rečenica bila?

Jazz je senzualan, uzbudljiv, inteligentan a jako zabavan. Bitno je samo biti otvorenog uma.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *