Intervju: Ženske priče sa Ksenijom Mijatović

Njen glavni adut je glas. Zahvaljujući njemu je osvojila mnoge muzičke nagrade. Zapevala je sa tri godine i od tada ne prestaje da nas oduševljava svojim moćnim vokalom. Ova dama, pored odličnih glasovnih sposobnosti, privlači pažnju i atraktivnim izgledom. “Ženske priče” su  danas rezervisane za Kseniju Mijatović i neke njene male ženske tajne.

Kako izgleda Ksenija Mijatović kada se ugase svetla reflektora?

Mnogo opuštenije i za mnoge, verovatno , potpuno obično.

Da li ste jedna od onih žena koja je zaljubljena u svoj odraz u ogledalu ili pripadate kategoriji onih koje bi večito nešto da menjaju?

Znate i sami da to uvek i jedino zavisi od trenutka, tj. od raspoloženja. Nekada imamo osećaj da smo najlepše na svetu, nekada ne. Generalno, verujem da uvek nešto može bolje, tako da ni moj odraz u ogledalu nije poštedjen toga.

Smatrate li da odelo čini čoveka ili da čovek sa jakom harizmom ulepšava odelo koje nosi?

Ne mislim da odelo čini čoveka, ali mislim da mnogo govori o njemu. Harizma je retkost i kada je posedujete, potpuno je nevažno šta je na vama. Svakako doprinosi sveopštem utisku.

Da li je za Vaš izgled više zaslužan trud ili majka priroda?

Majka priroda što se tiče metabolizma, a dve estetske korekcije  zaslužne su za to što danas izgledam mnogo bolje. Tako se i osećam – mnogo bolje.

Da li je reč dijeta često zastupljena u Vašem rečniku?

U mom rečniku ne postoji reč “dijeta”. Postoji samo reč “manje slatkiša “ ako mi se učini da sam preterala. Još uvek je majka priroda blagonaklona prema meni, e sad do kada će – ne znam.

Kada ste poslednji put zgrešili kada je reč o hrani, piću i šopingu?

Nemojte me to pitati, jer vam čitaoci neće verovati i misliće da preterujem. Grešna sam stalno i to 100%, jedino moram da izuzmem alkohol. Retko pijem, ponekad malo crnog vina i to je to.

Nekada ste pevali “Svaka žena luda je kojoj je do udaje”. Na koji način Vas je suprug naterao da poludite, odnosno, da stanete na ludi kamen?

Sada, posle 13 godina braka, mislim da je na prvom mestu ipak bila njegova upornost ta koja je dovela do toga da vidim i njegove kvalitete. Da nije bio uporan, ne bih ga ni primetila, priznajem.

Da li ste ikada pristajali na kompromise kada je reč o muzici?

Jesam, još kako! Zamislite sve kroz šta smo svi prošli u ovoj zemlji, a onda se još odlučite i za muziku. Nije bilo lako. Dobra strana je što moj “kompromis ” nije podrazumevao ništa od svega onoga što se danas smatra kompromisom. Maksimalni ustupak kada sam ja u pitanju bila je produkcija. Sada shvatam da sam bila  alternativa, čak i za ono vreme – od Lee Man-a, pa nadalje.

Pesma “Pod kožom” nalazi se na Ksenijinom albumu “Magija”

Kako Vam se čini muzička scena u Srbiji?

Jednolično, nažalost. Kada se poslednji put čuli dobar autentični muški vokal, a da ne imitira Vladu Georgijeva ili Sergeja Ćetkovića, koje ja izuzetno cenim i volim? Kada ste čuli poslednji put neku pop pesmu, a da znate ko je peva i da ne liči na sve druge? Eto, to vam je moj odgovor, scena nam je neinteresantna i jednolična. Svako ko pokuša da uradi nešto malo drugačije nema šansu ili ga odmah svstavaju u kategoriju “nekomercijalno”.

Da li ste se ikada pokajali jer ste napustili studije u Nemačkoj?

Jesam i to je jedina stvar u mom životu zbog koje se kajem – što sam se vratila u Srbiju. Sada sa ove vremenske distance shvatam da sam pogrešila. 

Da li, prilikom odabira pesama, više obraćate pažnju na melodiju ili na tekst?

Prilikom odabira pesama slušam prvo muziku, jer tekst može da se menja i prilagođava. Teško je to razdvojiti, jer kada slušate pesmu, želite da čujete celinu. Važan je i trenutak kada nešto birate, ali i šta je to što želite od pesme (da li je letnja, brza, ili balada…) Mnogo faktora utiče na odabir, svakako.

Mislite li da je u Srbiji lako uspeti?

Mislim da nigde nije lako uspeti , ali nekako ne mogu da se otmem utisku da u Srbiji sav trud i talenat (ako ga imate) može da bude potpuno nevažan, ukoliko nemate dobre prijateljske i ostale veze. To govorim zbog velikog broja mladih, talentovanih ljudi koji nemaju gde i kako da se iskažu. Čini mi se da Srbija na trenutke nekako baš želi da neguje primitivizam u svakom segmentu umetnosti, a da one divne stvari koje svaka umetnost i treba da pruži čoveku, ispolji samo na trenutke. Ne želim da obeshrabrim mlade ljude. Moraju da se trude i nikada ne odustaju, ali moj savet je: Idite odavde dok ste još mladi i dok možete.

Sa kojim svojim manama ne uspevate da se izborite?

Sa iskrenošću i kada treba i kada ne treba. 🙂 Ipak, to je jedini put kojim želim da idem i  živim. U skladu sa sobom i sa onim kako vidim život i ljude i nikada se toga neću odreći.          

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *