Ima li u Srbiji emancipacije?

Čini mi se da je sada među ženama postalo toliko popularno „biti emancipovan“, da ova sintagma počinje da gubi svoje pravo značenje. A postavlja se pitanje da li ljudi suštinski kako u miloj nam zemlji, tako i u belom svetu, zaista razumeju značenje tih reči?

Moram naglasiti, da bismo izbegli etiketiranja i osude, da nisam ni zagrižena feministkinja niti pobornik patrijarhata.  Ali plašim se da mnoge devojke  veruju da su emancipovane ako se popnu na dvanaestice, obuku usku crnu haljinu, mašu fino manikiranim noktima zaustavljajući taksi i popiju nekoliko koktela u popularnom baru.

Fotografija: Lily Ann

A novac za piće i taksi su nekako izmolile od muškarca sa kojim žive ili roditelja. Ili su se još gore vratile kući u pripitom stanju, pa ih je njihov muškarac „vaspitao“ sa par šamara (a na veliku žalost to se još uvek dešava u realnom svetu). Sutradan su modrice maskirale skupim tečnim puderom i uputile se na ručak u neki urbani restorančić, gde će se pred drugima razmetati o svom burnom životu. Za sve one koje negde veruju da je suština nezavisne žene menjanje haljina i muškaraca, verujem da to nažalost nije tako.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ne mislim da emancipovana žena mora da sedi u staroj džemperčini, nedepilirana i nenašminkana i da lamentira nad svojim ženskim pravima i svima gura prst u oko, ako pokušaju da joj otovore vrata (jer je, je l’ te, ona dovoljno snažna da to i sama uradi). Niti kažem da emancipovana žena ne treba da menja muškarce, haljine, cipele sa ogromnom štiklom ili šta god da poželi. Ali zaista će postati emancipovana onda kada postane ekonomski nezavisna od drugih, bilo roditelja bilo muškarca  sa kojim živi. Kada ne bude moralo da joj se udeljuje određena novčana svota za taj dan. Tek kada žena oseti da je ekonomski nezavisna (nebitno da li je novac sama zaradila ili ga je jednostavno nasledila), zaista će i biti nezavisna. Ova ekonomska nezavisnost pruža ženi mogućnost da pravi izbore. Da odluči da ode od muškarca koji joj više ne odgovara, da povede decu sa sobom, da kupi sebi cipele, uplati leptovanje ili kupi komplet knjiga Dostojevskog, ako to želi. Jednostavno da može da bira kako i na koji način će živeti svoj život. Da kreira svoj svet, a da li će se on sastojati od ispijanja koktela u Strahinjića bana ili odlaska u biblioteku, sasvim je nebitno, svako ima svoje preferencije.

Fotografija: Mina Gudurić

Najlakše je to ostvariti kroz rad, učenje, obrazovanje i zdravu ambiciju (mada verujem da je kod nas još uvek teško sve to ispuniti, pogotovo što žene i dalje imaju manje plate nego muškarci, a rade na istim pozicijama). Da me ne razumete pogrešno, može se divno živeti i onda kada žena ne radi, a muškarac da, ali kada je osoba sa kojom se živite puna podrške, razumevanja i ljubavi.

Mada u poslednje vreme sam imala prilike da čujem dosta negativnih komenatara na pokušaj neke žene da bude emancipovana. Odmah je izjednačavaju sa razgoropađenom zagriženom feministkinjom koja maše aktovkom, ne dozvoljava da joj se plati piće i kojoj su deca najveća pošast ovog sveta (jer nije ona došla na ovaj svet da bi bila nečija dadilja i kućepaziteljka).  Dakle, žena može biti emancipovana i kada joj neko otovori vrata, u nečemu pomogne ili je jednostavno pazi, kada skuva ručak ili spremi kuću. Time samo pokazuje da sa emancipacijom nije izgubila svoju ženstvenost.

Držim da sam prilično nezavisna i otovorenog duha, prilično liberalna, ali to ne znači da ne želim porodicu i četvoro decejednog dana. Da, da, četvoro. Samo najveći problem je uskladiti ganjanje karijere koja donosi tu ekonomsku nezavisnot iporodicu koja  čeka kući. Čekaju vas gladna usta, nenapisan domaći, neskuvan ručak, odlazak kod frizera i na trening, nepročitana knjiga i neposećena izložba. Ali ako pored sebe imate osobu ili osobe koje zaista cene i poštuju što šte spobosni, uspešni, orijentisani na porodicu, a u isto vreme namirisani i našminkani, osobu koja je spremna da vam pomogne i da vas razume, ne bi trebalo da brinete. Nego da ih čuvati, malo je takvih ljudi. Kao i oni vas.

3 Replies to “Ima li u Srbiji emancipacije?”

  1. Ma daj… Vrlo površno i nerealno.
    Prvo, ne može se pričati o emancipaciji žena bez priče o emancipaciji muškaraca. Emancipacija žena nije gomilanje sve više i više zahteva, očekivanja i obaveza na ženu, bez ikakvih očekivanja od muškaraca. Jednostavno je nerealno i besmisleno da žena treba da postigne ovo sve navedeno: da radi i bude uspešna u karijeri, da brine o deci – na način kako se i ne pomišlja da bi trebalo muškarci da brinu, obavlja sve kućne poslove, da bude mršava, moderno obučena, našminkana, ide na treninge, čita knjige, posećuje izložbe, i još da se pravi da ne može sebi da otvori vrata kako bi bila ženstvena.
    Zaista nemam takve ambicije. Imam ambiciju da uživam u životu i radim ono što ima smisla za mene. E, to je emancipacija 🙂
    I još nešto, čemu zaboga apologija: “nisam ni zagrižena feministkinja niti pobornik patrijarhata”. A šta si?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *