Hronološki vodič kroz prevaru

Onaj ko je prevrnuo očima već kod naslova, slobodno neka klikne na rubriku “Budi još lepša”, recimo. Znam ja da većina “nikada ne bi” nit’ oprostila, a kamoli prevarila. Ako pak još uvek ovo čitaš ili si prevaren ili se dvoumiš da li da prevariš, pa vrebaš opasne krivine. Ako nije ni jedno ni drugo, već samo hoćeš da kontriraš u komentarima, reći ću ti samo jedno: nikada niko nije planirao da bude prevaren. Tako da priču o hipotetičkim scenarijima koji bi se odigrali da se to tebi desi uz obaveznu odstupnicu da ti nikada ne bi oprostila, možeš, bar što se mene tiče, slobodno da okačiš mačku o rep. Da si upoznala moju malenkost pre samo godinu dana, verovatno bi vizuelizovala one veeelike makaze za sečenje žive ograde okačene o klin negde iznad mog bračnog kreveta, kao opomenu šta bi moglo da se dogodi u slučaju same pomisli da me moj muškarac izda… Eto, u tolikoj meri sam zagovarala vernost kao “must have” kategoriju u ljubavi. Pošto me je ista dvolična gospođica (ne)Vernost kurvinjski pljasnula po sred face, spakovala sam zablude u kofer, rešena da preživim.

Definisati pojam prevare je do te mere stvar individualnog gledišta, da kada bi započeli raspravu o tome šta ko podrazumeva pod istom, tema bi se otegla u nedogled kao da u sobi punoj muškaraca započneš razgovor o tome ko je bolji Zvezda il’ Partizan. Za nekoga je dovoljan flert, nekome su potrebni dokazi, neko se oseća prevarenim ako u partnerovom telefonu nađe poruku “Mali, što je bilo dobro sinoć, kiss :***”, neko misli isključivo na seks. Ja pričam o prevari posle deset godina zajedničih letovanja, punih polica figurica donešenih sa putovanja, svađa, isključenja struje, kupovine stana, upale pluća, porođaja, malih i velikih boginja. Dakle, u onoj fazi kad bez dvojbe kažeš: To se nama nikada ne bi desilo. Ako se i kada ipak desi, provešću te hronološki kroz mračni tunel u kome se zaglaviš, prevrćući po uspomenama, sa bolom u predelu gde tvrde da se nalazi duša i podočnjacima boje neba pred letnju oluju.

Negde u dvoje, negde u troje

Fotografija: Mina Gudurić

Vreme za prevaru

Nekako, kad bi moglo nikad. Ipak, psihologija je ustanovila da je iščekivanje kazne gore nego kazna sama, a u slučaju da već osećaš da se nešto dešava, a ispoljava se njegovim nejavljanjem na telefon, kasnim dolascima, konstantnim umorom pa samim tim i izbegavanjem seksualnih radosti, zameranjem i zatezanjem oko stvari koje su se do juče činile tričavim, bolje je da automatski presečeš tu stvar i ciljaš direktno u metu. Ne postoji dovoljan razlog za žmirkanje na jedno oko i poklanjanje glupih opravdanja nekome u koga već očito gubiš poverenje. Ja sam pucala direktno u glavu, imenom i prezimenom. I dobila potvrdan odgovor, jer ako je istina da prilika čini lopova, onda i suočavanje čini krivca. Mene je prevara sustigla u leto, kada se sav normalan svet kupa, smeje i zabavlja, i čak i to je nefer: zima bar sama po sebi ima tu dozu patetike. No, vratimo se na dalji tok. Potvrdan odgovor iziskuje dve stvari…dubok udah, za koji ćeš debelo morati da se potrudiš i sprečavanje sebe da posegneš za nekim hladnim oružjem, tipa teški keramički labud, dok si još u toj prvoj fazi šoka i neverice.

Ništa ne deluje istinito dok se naglas ne izgovori

Naravno da se svako seća situacije kada je bio zatreskan u petom osnovne. Pa pišeš dnevnik, zveraš izokola, crveniš u prolazu. I sve je naivno dok to ne podeliš sa najboljom drugaricom. Jer stvari odvajkada kada se izgovore dobiju drugu dimenziju. Jezik ti se razveže, pa zađeš u sitna crevca nekih svojih iluzija i maštarija. Tako je i sa preljubnikom – on će pokušati da ti objasni kako se to eto dogodilo. Nije da mu nije žao i nije da mu nije teško, ali zaljubljenost je to. Leptirići, koji će se uskoro ispostaviti kao vrlo teški za varenje, tada su najšareniji, pa počinje TEBI da iznosi detalje svoje ljubavi. On to čak više i ne vidi kao prevaru, već kao nešto što bi mogao da podeli sa celim svetom. STOP! Zaustavi ga. Iz jednog prostog razloga: slike ti ne trebaju, da ti se zakače u snove pa da ih se posle godinama ne otarasiš. Naročito ako rešiš da oprostiš – svaka manja svađa upaliće playback tih lascivnih fotki.

Jutro posle

Na ovo te ja ne mogu pripremiti. Ja se ni ne sećam najjasnije baš prvog jutra posle. Prošlo ih je možda pet-šest, kad sam ukapirala da nisam ništa jela, i da idem u klonju tako što preskačem limenke od koka-kole i pune piksle po podu. Samo sam tako buljila u plafon i simulirala život. Javila se na posao da sam jako bolesna. Palila fejsbuk da gledam njene fotke. Bavila se trivijalnim stvarima. Brojanjem listića od Benadžamin biljke. Koju smo dovukli sa šabačkog buvljaka, kao poklon za neku godišnjicu. Najgore što ti neko može reći je da ne očajavaš. Da digneš glavu, jer život ide dalje. Očajavaj slobodno! Loša vest je da ćeš se još dugo osećati tako. Dobra vest je da bez obzira na sve život ipak ide dalje.

Prijatelji bivši, prijatelji budući

Ljudi raznoliko reaguju na tragediju. Neki prijatelji će ti se naći, ako imaš sreće neki će možda samo biti tu, spremiće ti klopu i ćutaće sa tobom. Neki će te izbegavati. Ja sam mislila da je to super način da isfiltriram ljude oko sebe. Pogrešno – kasnije sam uvidela da se neki ljudi plaše nesreće inficirani sopstvenom nesigurnošću, kao da je biti prevaren neka zarazna bolest. Neki su me vukli po klubovima, drugi davili psihoanalizama, razvlačili me kao žvaku. Hvala im svima. Ali svoju tugu svako mora da savlada sam.

Brutalna iskrenost

Razgovori iz pakla

Naravno, dok ti pokušavaš da sakupiš parčiće svog prethodnog života, za koje smatraš da se više nikad u jedno neće moći sastaviti i preljubnik, gad, govno jedno, smrad, jadnik, ili kako god ti već drago da ga zoveš, šunjaće se tu negde naokolo, jer ako niste srećnici pa da svako ima svoju gajbu, uglavnom će tehnički biti neizvodljivo da se tako brzo zaista udaljite jedno drugom iz životnog prostora. Još ako imate prtljag u vidu deteta ili zajedničkog kredita, stvari se dodatno komplikuju. Slede dugi razgovori u kojima bi trebalo da stižete do konstruktivnih zaključaka, ali umesto toga on tvoje misli prekida odgovaranjem na sms-ove, nekim novim detaljem iz svog ljubavnog života i naravno optužbama na tvoj račun. Ovo su već faze u kojima i najtolerantniji gube i poslednji živac, a ja ti samo preporučujem da ne uradiš išta zbog čega bi sutra mogla da požališ, ne mislim nikako drugačije do “zakonski”. Ne treba da upadaš u zamke, sasvim je dovoljno da dohvatiš neku laganu stvar i izbaciš taj bes iz sebe. Ne propagiram nasilje, u mom slučaju lagana šipka od zavese za kadu je sjajno poslužila svrsi.

Neka druga ja

Iako sad to zvuči neverovatno (čak i meni koja ovo pišem iz najličnijeg iskustva), posle nekog vremena počećeš da se smeješ, opet. Ne onako opušteno i bez zadrške, ali smeh po smeh, pa eto ga – život. Počećeš da rešavaš stvari u svom životu, tehničke, egzistencijalne, da sagledavaš loše i dobre stvari u svemu što se dogodilo. Ja sam prvo popakovala sve zablude u one velike fensi reciklažne kese. Čisto iz razloga da možda jednom u budućnosti od njih, kao sekundarnih sirovina, dobijem šanse i mogućnosti. Pretumbala sam moju decenijsku vezu u glavi, čak i više puta nego što sam odgledala film “Lost in translation”, što je u zbiru približno bezbroj. Počela sam da uviđam i svoje greške. Prestala da ga zovem preljubnik, gad, govno jedno, smrad, jadnik, ili kako god, već imenom. Jer znaš, za sve je potrebno dvoje. Kad kreneš sa nekim iz tačke A zajednički stignete u tačku B. Neko se pogubi na tom putu, neko promeni, ali sve su to preduslovi za uspeh ili neuspeh. Kao što znaš da su bakterije uzročnici mnogih infekcija, isto tako i veze oboljevaju i nikada nije samo jedna osoba odgovorna ili zaslužna za smrt ili preživljavanje.

Fotografija: Lela Radulović

Opraštanje

Neretko, desi se da taman kad uhvatiš svoj kurs, taj neko drugi se vrati. Sa objašnjenjem da je shvatio, da je sve to prolazno, da zna gde pripada. Opraštanje je stvar ličnog izbora. Nasesti na fore koju nude popularni magazini, sa 10 objašnjenja zašto se oprašta prevara, potpuna su nebuloza. Imaš li impulse? Intuiciju? Ti jako dobro osetiš i znaš da li će on odskakutati za sledećom lepršavom suknjicom ili je samo jednom poklekao pod izgovorom linije manjeg otpora. I tvoja je krivica ako obećaš da ćeš da oprostiš, a onda svaki put kad spržiš karticu ili ti ne napravi prženice nedeljom za doručak planiraš da kažeš: “Šta? Pa, zaslužila sam! Seti se samo KO je ovde varao!?” Osvetničko nazovi opraštanje može doneti više jeda i mizerije od jednostavnog odlaska. A poverenje? Kako njega povratiti…Pitanje poverenja obimna je tema da zaslužuje zaseban tekst. Mogu samo da kažem da ponekad ni samoj sebi ne verujem.

Ako vas zanima epilog moje priče, o da, oprostila sam. Uradila sam baš sve one stvari koje ne treba kad kažeš da hoćeš da pređeš preko svega: brbljala sam o tome kad god sam imala prilike, plakala, poturala pod nos, optuživala, osvetnički se do daske zaljubila u drugog. Napravila sam krug i opet se vratila u početnu tačku: preneseno u ženski mikrokosmos, lako je napraviti poređenje sa cipelama. Ako zamisliš svoje najlepše i najudobnije cipele, koje rabiš za svaku priliku, pa im (ne daj bože) pukne štikla…šta ćeš uraditi? Kupiti nove i mučiti se neko vreme dok ih ne razgaziš, da bi bile najudobnije i najlepše, da bi mogla da ih rabiš za svaku priliku, i podneseš rizik novog razočarenja i pucanja štikle? Ili ćeš stare i udobne  odneti kod Ajkule obućara i promeniti štiklu? Nastaviti da ih nosiš, iako znaš da je jedna okrnjena i popravljana?

O, naravno da znam – uvek postoji šansa da se slomi i ona druga.

One Reply to “Hronološki vodič kroz prevaru”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *