Hodam

Vođenje dnevnika i pisanje poezije imaju dosta sličnosti. Iz mog ugla gledano, poezija je neobično i ponekad teško razumljivo vođenje dnevnika. Rasejane misli se “sakupljaju” na papiru, a nakon toga reči nižu u stihove, stihovi u strofe i tako dalje. Danas vam predstavljam pesmu “Hodam”. Reč je o jednoj životnoj pesmi u kojoj svako može pronaći sebe iz nekog, ne tako svetlog, perioda života. Inspiraciju za ovu pesmu nisam pronašla u nečijim koracima, već u samom životu, koji je nezaustavljiv, neumoljiv i ponekad zaista gluv za naše molbe. Priznajem da sam donekle bila inspirisana i savremenim, brzim načinom života, koji nas stalno gura negde napred i tera da žurimo.

Fotografija: Mina Gudurić

Takav način života nam ne dozvoljava da se češće osvrćemo, da zaranjamo u odaje svoje duše, da stanemo i pružimo ruku sami sebi. To može doprineti nagomilavanju nekih planiranih razgovora sa samim sobom, tako da se na kraju počnemo plašiti svega onoga što bismo ugledali kada bi samo stigli ili hteli da se okrenemo, te pogledamo iza nas. Pesma “Hodam” je pred vama, a vi, naravno, i dalje hodajte, ali se nemojte plašiti da zastanete ponekad. Zaronite u odaje svoje duše i čitajte poeziju koja vam neće dati odgovore na vaša pitanja, ali će vam svakako učiniti dan prijatnijim.

HODAM

Hodam. Već godinama je tako.

I ništa se tu ne može promeniti.

Priznajem, usporim ponekad,

od žurbe premorena…

Ali to ne traje dugo i ne događa se često.

I zato hodam…I dobro znam da ne smem stati.

Koraci me vode stazama tuđih koraka.

Nek’ me vode kuda hoće,

kad ja i ne želim stati.

Jer ako stanem jednog dana,

a znam da ću stati,

okrenuću se i ugledat’ prazninu….. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *