Gospođica ili gospođa: zašto (ni)je važno?

Osmi mart je bio i prošao, sa svim pratećim događajima i tekstovima, čestitkama i poklonima. Jedni su, po običaju, na sav glas pričali o pravima žena, i njihovoj neravnopravnosti, te kako svojim primerom žele da deluju na osvešćivanje ostalih, drugi su, po običaju, na sav glas pričali kako je to komunistički/feministički/neki drugi -istički besmisleni praznik, i kako bi ga trebalo ukinuti.

Bilo kako bilo, ostaje problem oslovljavanja dama, drugarica, prijateljica, klijentkinja, lekarki i ostalih: gospođica, gospođa, ili samo: poštovana, uvažena? Takođe, uvažavanje pravila rodno senzitivnog jezika nalaže da svaku imenicu muškog roda koja se tiče žene promenimo u odgovarajući oblik. Tako smo dobili advokatice, sudijnice (?), stručnjakinje, predavačice.

Šta o ovome misle gospođice i gospođe, pitala sam Draganu Vukajlović Krstović, Gordanu Čomić, Isidoru Bjelicu, Jasnu Matić, a moj stav je dat na kraju teksta.

Dragana Vukajlović Krstović, IT preduzetnica, Ing za elektronsko poslovanje, NLP Business Practitioner, @Dragana_V

Navika je zaista čudo. A još ako se nešto koristi vekovima, postoji verovatno jako dobar razlog zašto je to tako.

Dakle, Gospođica ili gospođa – treba da postoji jer gospođica je mlada žena, pritom i neudata (mada sve češće nailazimo na gospođice baba-devojke, što je besmisleno). Po mom mišljenju, gospođa bi trebalo da bude svaka starija žena od 30 godina, ako se pre toga nije udala. Jednostavno, uz gospođu ide i neka ozbiljnost. Ali tako su me učili pa bih rekla da je to mišljenje iz navike.

Kod rodno senzitivnog jezika često sam sama sebi protivrečna, opet, rekla bih, iz navike. Vrlo sam za to da postoje doktorke, učiteljice, kozmetičarke, profesorke, frizerke, kasirke, preduzetnice pa čak i inženjerke, dok sa druge strane ne mogu da zamislim da upoznam mašin-bravarku, vozačicu tramvaja, pa onda ženski naziv za ortopeda, mašinovođu, tapetara… Psihološkinja mi je jedna od najiritantnijih reči, a jako poštujem tu struku.

Dakle, smatram da ne treba ništa na silu nazivati samo zbog rodne ravnopravnosti, ono smo što jesmo i nijedan naziv nas neće promeniti na bolje ili gore. Bar iz mog iskustva.

Gordana Čomić, Potpredsednica Narodne Skupštine Srbije, @gordanacom

Obraćanje sa “gospođice” ili “gospođo” je uvrežena društvena oznaka bračnog stanja žene, prvo znači da nije, a drugo da jeste udata i ta jezička razlika ne postoji za muškarce, on je u oba slučaja “gospodin”.

Žena mora imati pravo na izbor, da sama kaže kako želi da je se oslovljava i to joj pravo niko i ništa ne sme narušavati, ona zna ko je i šta je i nema potrebe da joj društvo upotrebom jezika dokazuje i pokazuje da to zna bolje od nje, jer ne zna i ne može znati to bolje od žene same.

Slično je i sa zanimanjima, profesijama, one u kojima žena ima tek od skora, one koje žene tek “osvajaju” u malom broju uporno se govore u muškom rodu, jer je to “prirodnije”.

Jezik je živ i menja se i kao što je danas prirodno “doktorka”, “profesorka”, “predsednica” ili “direktorka”, tako će vrlo skoro biti sasvim prirodno “premijerka” ili “inženjerka” ili šta god drugo.

Nemam nikakvih primedbi na oslovljavanje, imenom ili prezimenom, a obavljam posao potpredsednice Narodne skupštine, narodna poslanica sam, fizičarka i političarka, jer sve to jesam i jer naš jezik menja imenice po rodu, broju i padežu, a moj rod je – ženski rod.

mr Isidobra Bjelica, književnica, @isidorabjelica

Iskreno nisam neko ko bi mogao da služi za primer drugima jer i sama se borim da predjem na sve te sufikse, koji nisu samo sufiksi već suštinski parametar odnosa u društvu…

Apsolutno sam za tu stvar i veliki sam protivnik leksičkog seksizma, ali strašno drugo smo trpile nasilje i neravnopravnost čak i kroz jezik, tako da nam sad uvođenje prirodnih reči izgleda kao rogobatno i nasilno. Navika je veliki saveznik mnogih ljudskih nepravdi a naročito ženske neravnopravnosti, setite se koliko je dugo bilo “smešno” i “nakaradno” da žene glasaju ili zaradjuju.

Borba protiv pogrešnih navika prvo u nama samima, a potom u društvu je alfa i omega svake emancipacije. Seksizam koji počinje u jeziku potom prirodno završava na najbrutalnije načine u našem životu.

Jasna Matić, državna sekretarka za Digitalnu Agendu

Mislim da je sasvim očigledno da nema potrebe da postoje dva vida oslovljavanja žena, koja se razlikuju po tome da li je žena u braku ili ne. Tako nešto ne postoji u oslovljavanju muškaraca, pa ne vidim zašto bi postojalo za žene.

Pitanje rodne senzitivnosti u jeziku, nije ništa manje očigledno: ako nikom ne smeta i niko se ne pita zašto se kaže čistačica, učiteljica, kuvarica… nema potrebe ni da se iko pita da li treba reći direktorka, ministarka, predsednica….

Primedba da to sve zvuči neprirodno, takođe ne stoji, jer se  svaki jezik menje i razvija, kako bi odslikavao promene u društvu, i mnogi novi termini u početku deluju neprirodno, ali se upotrebom po pravilu brzo prihvataju i integrišu u jezik.

Naša realnost se, u pogledu uloge žena u društvu  dramatično promenila u proteklim decenijama, pa se na isti način mora promeniti i jezik.

Moj stav o Osmom martu se godinama nije promenio: što se mene tiče, to je meni bio i ostao Dan mama, baka, tetaka, ujni, strini… i nikada nisam propustila da im čestitam. Ne pravim problem ako ga meni neko (ne) čestita, ali bih volela da jednog dana moje dete meni piše čestitke i pravi poklončiće baš povodom tog dana.

Izvor fotografije: Otamendi.eu

Šo se tiče oslovljavanja sa gospođica/gospođa, saglasna sam sa Draganom: mislim da bi najpravičnije bilo da sa određenim brojem godina sve postanemo gospođe, nezavisno od bračnog statusa, a te godine mogu biti i punoletstvo, ili 21. ili 30. rođendan, kao primer.

Kada je u pitanju rodno senzitivan jezik, mislim da je u redu insistirati tamo gde postoji lep, a ne rogobatan obik imenice u ženskom rodu. Odbijam da budem diplomirana ekonomistknja, ili predavačica. Jesam preduzetnica, i jesam mislilac i futurista.

Drage drugarke čitateljke, kako vi tražite da vas oslovljavaju? Dragi drugari čitaoci, kako vi oslovljavate žene?

 

Mišljenja još nekih dama o ovoj temi možete pročitati na Sandrinom blogu.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *