Firenca – Raj za oči

Kolevka mode, raj za oči, Firenca. I zaista, pored svih neprocenjivih stvari koje tamo možete da vidite i okusite, kao i svakoj ženi – za oko su mi zapali izlozi. Prava mala umetnička dela. I zaista, svaki je za sebe pričao neku priču. Nestvarnu i bajkovitu, sa željom da privuče i one nezainteresovane oči i na trenutak ih uvuče da budu deo nje. Neka mi ne zamere veliki umetnici što ću ovde više da govorim o Gučijevom muzeju nego o Mikelanđelovom Davidu ili Botičelijevoj Veneri, ali ovo je čas malo drugačijeg obrazovanja.

Zahvaljujući obližnjem gradu Prato, koji je industrijski centar tekstilne industrije – vuna, svila i tekstil su bili glavni proizvod još od XIV veka. Iako je sada Milano prestonica mode, gde su se preselili mnogi dizajneri ženske garderobe, Firenca i dalje ima prestižni događaj vezan za mušku modu “Pitti Immagine Uomo”. Takođe, Firenca je mesto gde je nekolicina genija pronašla svoj svet. Salvatore Feragamo, koji je bio kralj cipelica, čija kompanija se proširila na odela, kravate i satove; Gučio Guči, koji je bio genije za kofere, tašne i sve što može da vam treba za put. Tu je i Roberto Kavali čije ćete “zmije, leoparde, krokodile” i druge životinje lako prepoznati. Prestižna škola mode i dizajna “Istituto Politecnico Internazionale della Moda”, koja je osnovana 1986. simboliše značaj mode za Firencu.

Firenca - Raj za oči

Ako se preko dana oko 13h zadesite u centru videćete veoma mnogo ljudi u odelcima kako žure u obližnje tavernice i restorane na ručak. Da, njima je tada pauza. I svi oni, bez izuzetka obučeni su kao da ih je neko upravo izvadio iz izloga. Ako primetite da čovek pored vas nosi sandale i čarape, nećete pogrešiti ukoliko pomislite da je Englez ili Skandinavac. Koliko druge nacije nemaju, što bi rekli taj feeling za osećaj, toliko vam je u Italiji sve nestvarno.

Nikada neću zaboraviti, pre jedno 12 godina, šetala sam se po jednom malom mestu pored Napulja. Bio je utorak, iz cvećare je izašla bakica sa velikim buketom ruža. Imala je svilene rukavice i šeširić. Skockana sva. Verovatno je išla kod prijateljice na ručak. Samo sam pomislila -, svaka prilika je posebna. Dobro poznata priča sa kristalnim čašama, za koga ih čuvamo u komodi?! Svaki dan treba obradovati sebe, i nije bitno šta drugi misle, ako se vama nosi crveni kaput zato što je dan siv, razbite monotoniju.

Ono što većina žena voli najviše – cipele, otkrile smo u Feragamovom muzeju. Jedan potpuno tajni svet. Salvatore je počeo da pravi cipele za filmsku industriju Holivuda, a istovremeno tragao cipelicom koja najbolje odgovara ljudskom stopalu, zbog čega je na Univerzitetu u Los Anđelesu studirao anatomiju, inženjering i matematiku. Opet, postoji i onaj drugi deo ženske populacije kome je fetiš tašna. To nam je pokazao Guči, sa svojim pogledom na taj modni detalj, početkom prošlog veka, u muzeju gde su između ostalog izloženi koferi i torbe koje su obišle ceo svet.

Koraci po kaldrmi, sve odiše prošlim vekovima. Samo sam pomislila na veče i štikle i prošla me je jeza. Ali to ovde izgleda ni jednoj jedinoj dami nije problem. Sve do jedne, bez ikakvih problema žure po kamenim stazama kao da hodaju po pisti. I naravno, poslastica dana, koja možda nekome može da bude čudna – sladoled. O, da! Najbolji na svetu. Ni jedan dan se nije provukao bez istog. Možda na oko deluje malo neskladno sa okolinom pošto ne podseća na retro Gelateria-e, ali poslastičarnica Grom nudi najbolji sladoled koji sam ikada probala, sa skoro svim ukusima koje možete da zamislite. Nezaobilazni detalj, restoran čika Kavalija, gde je espreso zaista nešto po čemu pamtite jutro, a kolač od crne čokolade vas na trenutak odnosi na svojim paperjastim krilima daleko od svega.

Posetile smo nekoliko bašti koje krase Firencu. Jedna od meni najupečatljivijih, valjda zato što više volim japanske vrtove, je bašta hotela Four Seasons, u kojoj se zaista osećate potpuno izolovano od celog sveta. Mirna i zelena. Veče na note, promocija novog broja magazina Firenca. Sve je to bilo lepo i zabavno, ali pravi raj predstavljali su brežuljci koji su plenili mirisnim vinogradima i maslinjacima oivičenim čempresima. Bile smo u zamku nadomak Firence gde smo probale vina iz čitave Italije. Toskana je poznata po crnim vinima, najbolja su iz predela Kjanti. Mi smo se zadržale na belim vinima sa Sicilije i Sardinije, mada smo zbog naših prijatelja probale i Brunelo, po kom je Toskana toliko poznata.

Firenca - Raj za oči

Posle dve nedelje mocarele, pršute i vina, shvatila sam da je stigao i datum koji piše na avionskim kartama. Sabirala sam utiske, dok sam pokušavala da zatvorim kofer. Setila sam se neprežaljene Braccialini torbice u obliku otrovne šumske pečurke koja će jednom biti moja. Ali isto tako da “ja iste ovakve cipelice imam kod kuće”. Pre nego što odete u šoping jer je stigla nova kolekcija – otvorite još jednom svoje plakare i bacite pogled. Možda ste nešto zaboravili, nešto što samo vi imate i baš je sada u modi. Zar neko može da vam nametne boje jeseni? One su uvek nijanse žute i crvene. To ne može niko da promeni, osim ako ne odete u neke toplije krajeve.

I ako pitate gospodina Armenija, morate imati teget odelo, a Kavalija – kaiš od krokodila. Malopre sam baš na jednom sajtu pročitala da se ove jeseni nose “široki ili strukirani mantili”. Zar to ne isključuje jedno drugo?

Odoh sada da se priviknem na ovu temperaturu u Beogradu i da iskopam svoj postavljeni mantil do kolena da proba da me spase od košave.

Ljubim vas,

Djudju Line

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *