Femkanje ili homkanje

Pozivam filologe da izmisle novu reč za „femkanje“. Neku adekvatniju, koja opisuje ponašanje koje je nekada bilo prepoznatiljivo u mladih žena sa sela a danas vrlo upadljivo u mnogobrojnoj većini muškog, mladog i zdravog življa u gradu. To je ono kad su se nekad momci udvarali devojkama (femama), a one, jer je takav bio red, morale prvo bar nekoliko puta da budu u fazonu „ju ju šta ti pada na pamet“ kako bi u očima suseda i roditelja ostale čedne i smerne. Da ne bude da su „odma ’tele“. Al to je bila igra s pravilima. Ovi su znali koliko puta treba da pitaju one koliko puta da odbiju da bi na kraju pristale i tako dalje.

vintage-kiss

 

Izvor fotografije: redlegsinsoho.blogspot.com

 

Ovo ponašanje za koje tražim novu reč nema tako jasna pravila igre, valjda zato što nije u tradiciji pohranjeno već u novokomponovanim vrednostima izgrađivano i nadasve naopako posađeno. Veruje se da je femkanje u muškaraca, zvaću ga homkanje (ili maskulanje) dok mi filolozi ne smisle novu reč, nastalo kao posledica emancipacije žena. Kad su žene dobile pravo da prve pitaju, da traže momka koji im se sviđa, onda su momci zapravo dobili pravo da kažu da li hoće ili neće. Ali pošto do sad nisu imali izbor onda su kao i sva deca kojoj je izbor uskraćen krenuli nekritički da govore „ne“, omogućavajući sebi doživaljaj moći i kontrole a zapravo gubeći iz vida sopstvene potrebe. Postalo je važnije reći ne nego imati seks sa ženom koja je istom tom muškarcu poželjna (ne mislim na one koje mu nisu poželjne, da ne bude zabune).

ladies-man

Izvor fotografije: librachronicles.wordpress.com

Današnji muškarac nit osvaja nit ume da se pusti da bude osvojen. Da osvaja to ne ume. Da bude osvojen to nije nekako muški. Pa ajd sad. Ako su se žene prilagodile na uslove lova i savladavaju tehnike iz dana u dan, naučivši čak da love i divlje svinje, one prave, red je i da hominusi nauče pravila igre i pristanu da budu, uslovno rečeno, lovina. Kao što su žene vekovima bile. Mada poznata je činjenica da se muškarci, hominusi, teže prilagođavaju promenama u prirodi (i društvu), pa je moguće da će cela jedna generacija usled tog raskoraka biti izgubljena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *