Februarska magija: Venecijanski karneval

Sklopite oči i zamislite želju. Nemojte da tražite previše, stavite ambicije pod ključ  bar na tren.  Snovi su želje a one, pa znate, ostvaruju se i ne tako retko kako se vama čini. Jeste li zamislili? Prepustite se čaroliji i neka vas vaši snovi, na krilima mašte, vode ka cilju. Destinacija dana: Venecija.

Volim jedan grad jer ima poseban šarm, neobičnu lepotu i čaroliju koju nisam prepoznala u mestima koja sam posećivala pre i posle a bilo ih je mnogo. Venecija ima sve to i mnogo više na čemu joj mnoge svetske metropole zavide. Ušuškana u Jadranskoj laguni, jedinstvena i originalna prestonica kulture i umetnosti, Venecija svake godine privlači milione turista iz najudaljenijih krajeva sveta. Najživahnije je, ipak, u februaru, za vreme čuvenog Venecijanskog karnevala kada grad, nadaleko poznat po svom romantičnom duhu, obavije plašt prošlih vremena.

Magija, dok puknete prstima i šapnete formulu koja otvara sva vrata mašte, vodi vas najskrivenijim uličicama grada koji je, kaže legenda, nastao tako što se jednog dana jevanđelisti Marku, dok je šetao ostrvima lagune, javio Božji glasnik sa rečima da će na tom mestu nastati lep ali neobičan grad čiji će zaštitnik biti. Istorija, ipak, kaže da je u petom veku, pod naletima Longobarda i Huna, stanovništvo severnoistočne Italije, bežeći sa kopna, počelo da naseljava ostrva u jadranskoj laguni. Mit ili ne, po verovanju koje se zadržalo i do današnjih dana, begunci iz Padove su 25. marta 413. godine postavili kamen temeljac na mesto danas najpoznatijeg mosta Rialta u želji da stvore lep, slobodan ali iznad svega neosvojiv grad.

Neosvojiva “Jadranska princeza” kolevka je jednog od najstarijih i najpoznatijih evropskih karnevala. Carnevale se proslavlja ne samo u Italiji već i u mnogim zemljama širom sveta uoči uskršnjeg posta.  U nekim gradovima traje samo jedan ili par dana, sa izuzetkom u Veneciji gde proslava traje više nedelja.

Karneval vuče korene u 12. veku kada je, po uredbi ondašnje Mletačke Republike, proslavljena važna pobeda nad Urlikom, akvilejanskim patrijarhom i vizantijskim vazalom. Bila je to jedna magična noć, ulicama su se slivali građani, posetioci, mađioničari, koji su slavili do zore Ulrikov poraz. Karneval , koji se u pisanim analima Mletačke Republike po prvi put pojavljuje tek 1296 kada je zakonski određen poslednji dan posta kao neredni, imao je cilj da zabavi sve ljude bez obzira na njihov status, pol ili religiju, i s vremenom će postati veoma popularan.

Bogataši, kraljevići i prinčevi iz Evrope svake godine dolazili su u Veneciju u kojoj su ostavljali velike svote novca. Festival čarolije pružao im je priliku da se opuste i zabave a mogućnosti je bilo na pretek: kafei, pozorišta, kockarnice, vinarije, kako legalne tako i one protiv zakona. Karneval je bio period kada su i obični ljudi mogli bar na tren da zaborave svoje probleme. Balovi pod maskama, fešte, ulični plesači, snovi da budete, bar na kratko, ono što niste. Plave krvi ili ne, pod maskama su svi bili isti.

Kada je 1797. Mletačka Republika pripala Austrijskom Kraljevstvu Lombardija- Venecija, nakon poraza Napoleona i potpisivanja mira u Kampformiju, počinje sunovrat Serenisime a sa njime i nestanak karnevala tokom skoro dva veka. Za vreme fašizma karneval je čak bio zabranjen zakonom, a postaće ponovo aktuelan tek od 1979. Od 1980. do današnjih dana karneval je sinonim zabave, kako za lokalce tako i za mnogobrojne posetioce iz inostranstva koji uživaju u balovima pod maskama, feštama koje organizuju svake godine gradske vlasti, koncertima i pozorišnim predstavama.

Prva asocijacija na karneval su neizbežne maske koje se po prvi put u pisanim dokumentima pojavljuju 1268. Radilo se o ediktu ondašnje Mletačke republike, poznate takođe pod imenom Serenisima, kojim se zabranjivalo ljudima pod maskama, maskeradersima, da učestvuju u igrama od jaja, odnosno bacanje mirišljavih jaja na lokalne dame. Venecijanske maske imaju dugu istoriju skrivanja identiteta onih koji su ih nosili tokom promiskuitetnih i dekadnih radnji a nastale su još u antičkom dobu. Prave se već vekovima, a mogu biti izrađene od kože ili u originalnoj papier- mâché tehnici. Danas se uglavnom prave od gipsa i uz primenu zlatnih listića, sve su ručno oslikane i ukrašene perjem i prirodnim draguljima.

Postoje razne vrste venecijanskih maski. Takozvane Commedia dell’Arte maske nastale su u drugoj polovini 16. veka i njima su predstavljeni likovi, tradicije i zanati popularni u ono vreme, a oživeli su ih glumci – komedijaši improvizovanog pozorišta osnovanog u 16. i veoma popularnog sve do kraja 18. veka. Najvažnije ličnosti koje najbolje predstavljaju vreme i mesto u kom su nastale (imale su i izvesno političko značenje) su: Pulčinela (Napulj), Pantalone (Venecija), Balanzone (Bolonja), Brigela (Bergamo), Kolumbina (Venecija), Harlekin (Bergamo), Đanduja (Torino).

Najpopularnije Venecijanske maske su Bauta, Moretta i Larva, poznata i kao volto (lice) maska. Bauta, najčešće korišćena da sakrije identitet i status vlasnika, pokriva celo lice, uglavnom nema rupu za usta i ima puno pozlate. U nekim slučajevima pokriva samo gornji deo lica, do obraza, da bi dozvolila onom koji je nosi da jede i pije.  Moretta, poreklom iz Francuske ali je vrlo brzo, zbog karakteristike da naglašava žensku lepotu, postala veoma popularna među damama Venecije. Ovalnog je oblika, sa crnim baršunom i velom, a nošena je tokom cele godine, najviše kada su žene išle u posetu manastirima. Larva je tipična venecijanska maska, izgrađena od voska i fine tkanine, uglavnom bele boje. Smatra se da njeno ime latinskog porekla znači maska ili duh. Često se nosi uz trouglasti šešir na glavi i plašt. Zbog svoje finoće i nežnosti, volto maska se smatrala idealnom za ples i flertovanje.

Ovogodišnji festival maski, zabave i muzike, pod simboličnim imenom “Živi u bojama”, otvorio je prošlog 27. januara  svoje kapije ljubiteljima karnevala u ritmu plesa najstarije i nezaboravne Venecijanske fešte koja, po tradiciji, označava početak proslave. Od ove godine feštu prati i Lagunarija, koncert tipične venecijanske muzike.  Publika je posebno uživala u vodenom šou programu “MetaMorPhosiS Aquaticae” francuske pozorišne trupe Ilotopie. Kraj večeri označila je, kao i uvek, tradicionalna brodska parada od Punto della dogana, dužinom Canal Grande sve do tipične četvrti Canareggio.

Tokom festivalskih dana, sve do 12. februara kada je i zvanično grad mostova zatvorio svoje kapije, publika je uživala u mnogobrojnim događanjima, koncertima, predstavama, tipičnim venecijanskim proslavama u doba najomiljenijeg italijanskog karnevala.  Posetioci venecijanske lagune najviše uživaju u takmičenju za najbolju masku koja se svakog dana, s početkom 2. Februara, održavala na Trgu Sv. Marka. Ono što ih ipak ostavlja bez daha su tradicionalni spektakli “letenja” popularni još od doba Mletačke Republike.

Davne 1548., po prvi put je, u čast dužda, izveden prvi “Let anđela”, ili kako se onda zvao, “Let od Turaka”. Mladi turski akrobat je, kaže legenda, kako bi impresionirao dužda, rešio da učini nešto neviđeno u Veneciji onog doba. Rastrgnuo je kanap između usidrenog broda ispred Trga sv. Marka i zvonika crkve i spustio se niz njega sa takvom lakoćom i brzinom kao da ima krila. Njegov poduvat je toliko oduševio gradske vlasti i građane da je vrlo brzo postao tradicija koja se poštovala zadnjeg četvrtka pre korizme. Iznenadna nesreća 1759, u kojoj je poginuo ondašnji akrobata, dovela je do promene tradicije. Čovek je zamenjen drvenim golubovima ispunjenim cvećem i konfetima pa je tako “Let od Turaka” postao “Let goluba”. “Let anđela”, u izvođenju čoveka, ponovo je uveden tek 2001.  Danas su, takođe, popularni i “Let orla” i “Let lava”.

Ovogodišnji “Let anđela” izvela je trećeg februara, pred oko 70,000 prisutnih koji su je sa ovacijama dočekali na Trgu Sv. Marka, Marta Finoto (Marta Finotto), student, koja je za svečanu priliku nosila kostim “Mouline Rouge”.  Desetog februara, čast da izvede “Let orla” pripao je odbojkaškoj šampionki Franceski Pićinini (Francesca Piccinini).  

Dok je polako padala zavesa na karnevalsku scenu, u pet popodne 12. februara , održan je  “Let lava”, zapravo, let platna sa simbolom Venecije, uz pratnju hora koji peva himnu grada. U znak opraštanja, do susreta kroz 365 dana, u ponoć od mosta Rialto preko Velikog kanala, krenula je vodena povorka gondola i tradicionalnih čamaca osvetlenjim svećama.

Zbogom Venecijo. Sve što je lepo, pa tako i snovi i želje, kratko traje. Krila magije pre ili kasnije vrate nas u stvarnost. Maske su pale. Realnost svakodnevnice preuzima pozorišnu scenu i klanja se publici. Do nekog novog gira gondolom, nove fešte, novog susreta. Sledeća destinacija? Zamislite želju, možda vam je i ostvarim. 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *