Draga Saveta, imam dečka gejmera…

“Ljubavi, znaš kako gejmer uči svoje dete da hoda? Kaže mu W,A,S,D!” i osmeh od levog do desnog uha, poznatiji kao njegov divni kez – u ovom slučaju ga mrzim iz dna duše.

Kada sam kao klinka bila zaluđena budućim gospodinom Pravim, on je više ličio na Leonarda di Kaprija nego na tipa “Kompjuter je moje srednje ime”.  Taj moj Leo nije bio plav, nek mi oproste plavušani, ali ja sam za tamnopute radije, bio je sportski tip sa predivnim osmehom, mazio bi me i pazio (ne bi me zvao Đole) i bio bi veoma romantičan tip na seksi način (bez limunada serenada ispod terase). Što je babi milo, to joj se i snilo, duh iz boce je ponovio svoje čuveno “Your wish is my command” i dobila sam model iz sna. Pravi, pravcati, baš onakvog kakvog sam pre sedam godina opisala na papiriću pod imenom “Moj idealan tip”.

Slika preuzeta sa thegossipgamer.tumblr.com

Čujem vas muška populacijo kako vičete sad “Pa, šta sad hoćeš??? Vi, žene nikad niste zadovoljne! Pu, daj mi jedno pivo, iznervirah se sad!”. A da vas pitam ja da li biste vi bili sa ženom koja je opsednuta šopingom, toliko da prostre šator pred tržnim centrom noć pred davanje popusta? Ili biste bili sa nekom koja je toliko opsednuta čišćenjem da noge dižete svakih pola sata kako bi ona tu usisala ili da kijate po ceo dan, jer ona čupavcem za prašinu čisti stan? Ne gunđajte, nego obratite pažnju.

Elem, kad se pojavilo pitanje zajedničkog života, svako je poneo svoje- ja štikle, on MP3 plejer, ja haljine, on mikrofon i slušalice, ja kreme i preparate, on omiljeni laptop. Pa dobro, šta je tu strašno, nećemo valjda da budemo odsečeni od sveta, volim i ja uz prvu jutarnju da “prelistam” socijalne mreže. A onda je došao prvi odmor na poslu.  Kao i svaka žena, isplanirala sam posetu Zoološkom vrtu, odlazak na kolače, posetu muzeju Nikole Tesle, odlazak na kafu sa šlagom, krstarenje Dunavom i Savom i pijana lubenica na našoj terasi za završnicu odmora. Sva poletna, obukla sam svoju haljinicu, obula štiklice i pripremila se za ludi i nezaboravni odmor i da budem, kao šlag na tortu  počašćena sa “Ti si najbolja devojka na svetu!”. Bolje da me je neko opaučio tiganjem po glavi, nego što sam morala da čujem sledeće “Jao, pa ja danas imam CW (clan war, primedba iznerviranog autora), moram da budem u borbi, danas mi sve zavisi od toga, pa znaš koliko sam grindao tenk za to…”. Zblanuto sam ga gledala, očekujući da kaže čuveno “Šalio sam se, dušo, ja samo da bih te malčice nervirao!”, ali te rečenice ni od panja ni od korova. Dobacila sam mu pogled iz koga sevaju munje, poznatiji kao ubilački, a on je na sve to rekao sa poprilično nevinim osmehom “Pa šta je sad? Je l’  možemo to nekako da odložimo za sutra?”. Možemo, kako da ne, ja ću do sutra da budem na Haitiju brčaću noge i piću Mai Tai, a ti lepo idi u peršun sa svim tim ratovima, grindanjem, pucačinom i ostalim bog-te-pita kojim terminima!  

Slika preuzeta sa theluxuryspot.com

Naravno da je bilo ljutnje i naravno da smo bili kao pobesneli pas i histerična mačka, vadeći i razmećući se svim manama i propustima ovog drugog, optužujući jedno drugo za njegovo hrkanje i moje PMS-ove, za njegovo “Malko ti je zagoreo ovaj ručak!” i moje “Opet nisi bacio čarape u korpu za veš/ spustio dasku/bacio flaše od piva…”. Iznureni i kao isprebijani,  na kraju smo u Arhimedovom stilu “Eureka!” našli kompromis- ja dobijam svoje krstarenje i on svoje clan war-ove, i vuk sit i koze na broju.  

Dakle, pitanje glasi: šta raditi kad za dečka imate kompjuteraša iliti gejmera? Odgovor je: Ti, srećna beštijo, imaš svu slobodu sveta da ideš na kafe, da šopinguješ  i da uradiš manikir i pedikir, kao i depilaciju celog tela sad u cik leta, da pričaš satima sa drugaricom iz detinjstva o tome kako je ona Marija sinoć imala sportsku jaknu preko večernje haljine, da  se “ubiješ” od vežbanja  jedno dva sata, da konačno središ stvari ispod kreveta (čik kaži da nemaš Liviske 501 iz srednje i crne martinke?) i baciš ono što je odavno démodé, treba li još da nabrajam?!

Nije važno čime je zaluđen, da li gleda fudbal po ceo dan, igra igrice ili voli da ode u kladionicu, najvažnije je da ga posadite (i zalijete, opaska moje mame) ispred sebe i da mu objasnite da mu ne ugrožavate teritoriju, da mu ne ograničavate zadovoljstvo ili ukidate ono što on voli, da niste neka nadžak baba koja samo zvoca, da mu niste ni mama, da ga ne ograničavate, a kamoli menjate, samo želite da to sad bude usklađeno sa vama, vašim potrebama i zajedničkom životu koga sada imate. Jer, na kraju dana, kad ode u krevet koga poljubi za laku noć?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *