Diskriminacija – prvi korak na putu do posla?

Kada sam obnovila treću godinu studija krenula sam u potragu za privremenim poslom. Tako sam došla do oglasa za poziciju poslovne sekretarice i testiranje kandidatkinja za taj posao. Na testu su nam rekli da je za popunjavanje upitnika potrebno malo više vremena. Međutim, kada sam videla da se u upitniku nalaze pitanja, poput “Čime se bave Vaši roditelji?”, “S kim živite?”, „Da li ste udati?“, „Imate li decu?“, pa čak i „Da li ste u dugoj vezi?“, rešila sam da napustim testiranje i predam prazan upitnik. Ne znam kako bilo koje od navedenih i sličnih pitanja može biti merilo stručnosti i sposobnosti za prijem na tu ili bilo koju drugu poziciju”, kaže Ana, dvadesetšestogodišnja studentkinja iz Beograda.

Njeno iskustvo predstavlja primer diskriminacije na tržištu rada, koja je, čini se, u Srbiji prilično rasprostranjena. Rezultati istraživanja koje su 2006. godine sproveli Savet za ravnopravnost polova i Program UN za Razvoj, govore da se počev od 90-tih godina XX veka položaj žena na tržištu rada pogoršao i to u odnosu na većinu posmatranih indikatora. Žene su neretko izložene neprijatnim pitanjima u vezi sa privatnim životom, a rezultati istraživanja pokazali su i da poslodavci odbijaju da prime žene na radna mesta koja oni ocenjuju kao muška. Dešava se i da kandidatkinje budu izložene seksualnom ucenjivanju prilikom zapošljavanja, kao i da se odmeravaju u pogledu fizičkog izgleda.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Nevena Petrušić, kaže da je Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti primila do sada mnogo pritužbi koje se odnose na diskriminaciju žena prilikom zapošljavanja. Ima primera da poslodavci ženama unapred otvoreno kažu da nemaju prava da koriste bolovanje zbog dece. Ima slučajeva da se ženama otvoreno postavljaju pitanja u vezi sa planiranjem porodice. Postoje i primeri da su žene po povratku sa porodiljskog odsustva rasporedjene na niža i manje plaćena radna mesta.U pojedinim oglasima za zapošljavanje, do nedavno su se tražile osobe ženskog pola, uz dodatne uslove u pogledu starosti i izgleda. “Sve ovo je nedopustivo”, dodaje Petrušić.

Privatan život – normalna tema na razgovoru za posao?

“U posebno teškom položaju su takozvane dvostruko diskriminisane žene – Romkinje, žene sa invaliditetom. Evo nekoliko najčešćih situacija. Na primer traže se “mlađe ženske osobe prijatnog izgleda”. Ili, skoro uobičajeno postavljeno pitanje ženama prilikom razgovora za posao glasi: “Da li imate dece?”. Zato bih da istaknem slučaj jednog preduzeća protiv koga smo podneli tužbu. Naime, ta kompanija je na svom sajtu, u obrascu za sve zainteresovane za zaposlenje, imala pitanja “Da li ste udati?”, “Da li planirate trudnoću”, “Koliko imate dece?”. Još jedan konkretan slučaj bih da istaknem – u pitanju je jedan poslodavac kojeg smo tužili, jer smo u toku postupka po podnetoj pritužbi došli do saznanja da tu praksu široko primenjuje i da su i druge žene izložene ovom obliku diskriminacije”, navodi poverenica.

Na društvenim mrežama nedavno su stručnjaci i stručnjakinje iz on-line sveta kritički delili jedan “zanimljiv” oglas za posao u kome su za pozicije PR i PR asistent tražene devojke od ’77 do ’90 godišta za poziciju PR-a i od ’87 do ’94 za poziciju asistenta. Od kandidatkinja je traženo da pošalju biografiju i dve fotografije. Znanje, iskustvo i reference nigde nisu ni spomenuti. Šta je poslodavac hteo da kaže to valjda samo on zna. Oglas je posle nekoliko dana uklonjen sa sajta za zapošljavanje (da li zbog diskriminatorskog teksta ili zato što je istekao ostaje nepoznato), ali problem je ostao.

“Diskriminacija žena u Srbiji pri zapošljavanju je toliko izražena da je u pitanju – redovna i uobičajena pojava. Pitam se da li postoji ijedna kategorija žena koja NIJE izložena disriminaciji pri zapošljavanju. Mlade žene koje prvi put traže posao izložene su diskriminaciji; žene koje su zasnovale porodicu izložene su diskriminaciji; starije žene – to kod nas znači one koje imaju više od trideset godina – izložene su diskriminaciji. Radnice pred penzijom – strepe od otkaza. Žene koje su već negde dobile otkaz više ne veruju da će se ikada i igde zaposliti”, tvrdi Gordana Perunović Fijat, pravnica i novinarka.

Diskriminacija, mobing, zlostavljanje i ostale noćne more

Prof. dr Mirjana Radović Marković sa Instituta ekonomskih nauka iz Beograda smatra da je primetna još jedna vrsta diskriminacije prema ženama, s obzirom da im se nude kratkoročni poslovi i poslovi na odredjeno vreme. Posebno dolazi do izražaja diskriminacija kod zapošljavanja mlađih žena u njihovom reproduktivnom period, kao i starijih žena od 55 godina”, kaže dr Radović Marković. Ona upozorava da se Zakon o zabrani diskriminacije, iako je donet još 2009 godine, ne primenjuje u praksi u potpunosti. “To potvrđuju i rezultati mojih najnovijih istraživanja, koja ukazuju da u Srbiji još postoji diskriminacija žena izmedju 55 i 64 godine starosti u pogledu zapošljavanja, koja se ogleda kroz njihovu nedovoljnu tražnju na tržištu rada”, dodaje ova stručnjakinja. Razlozi tome su višestruki. Pre svega, postoji mišljenje da žene u ovoj starosnoj dobi nisu dovoljno spremne da odgovore svojim radnim zadacima, teško se prilagođavaju inovacijama na poslu, nisu spremne da se usavršavaju i na kraju teže se adaptiraju i uklapaju u kolektiv”, istakla je prof. Radović Marković.

“Ja bih dodala još i da je diskriminacija jedan od osnova ili okidača za zlostavljanje na radnom mestu – mobing, koji se vrši nad nekom osobom upravo zbog godina starosti, na primer, ili samim tim što je zaposlena žena. Mnogo su česći oblici mobinga nad ženama nego nad muškarcima, bar što se tiče našeg iskustva u razgovoru sa građanima i građankama, navodi Nataša Nikolić, pravnica iz Kancelarije “Zajedno zajedno”.

Ipak, retki su slučajevi prijavljivanja diskriminacije. Prema rečima Nataše Nikolić, pravnice, koja u okviru projekta “Dostojanstven rad za svakog” pruža besplatnu pravnu pomoć onima kojima su povređena ili uskraćena radna prava, razlozi za to su strah zaposlenih koji su još uvek u radnom odnosu, ili potencijalnih zaposlenih da neće dobiti posao, ali i nedovoljna svest o važnosti da se diskriminacija prijavi. “Neka lica nisu dovoljno ni obaveštena o tome kakva se zapravo postupanja podvode pod diskriminaciju, jer nije svako različito postupanje istovremeno i diskriminacija. Recimo, ako na razgovor za posao dođu tri žene, jedna je lice sa invaliditetom, druga ima 50 godina a treća je romske nacionalnosti, pa poslodavac primi ženu koja je lice sa invaliditetom, na osnovu svojih kvaliteta, znanja, stručnosti, to nije diskriminacija prema ostalim prijavljenim. Dakle, bitno je građane i građanke upoznati sa samom suštinom i definicijom diskriminacije, da bi oni na pravi način mogli da reaguju“, ističe Nikolić.

Fotografija: www.6yka.com

Mehanizmi zaštite

Institucije koje su nadležne za povredu zabrane diskriminacije i kojima se možete obratiti u ovakvim slučajevima su : Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Inspekcija rada i nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i koje su ovlašćene da podnose pritužbe Poverenici za ravnopravnost i u ime građana, ali uz njihov pristanak. Moguće je i podneti i tužbu parničnom sudu koji je mesno nadležan, i pokrenuti parnični postupak za naknadu nematerijalne štete, s tim što je postupak za povredu zabrane diskriminacije pred sudom hitan u odnosu na običan parnični postupak.

Poverenica za Ravnopravnost Nevena Petrušić podseća da se ova negativna pojava može suzbiti primenom mehanizama zaštite od diskriminacije, ali i edukacijom i ukazivanjem na posledice diskriminacije. “Istakla bih veoma dobru saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i internet portalima koji objavljuju oglase za posao, jer su postupili po našoj nedavnoj preporuci da više ne objavljuju oglase u kojima poslodavci kao uslov za posao postavljaju neka lična svojstva – pol, godine, izgled, itd. Čini mi se da bi sindikati i udruženja poslodavaca trebalo više da učine na planu informisanja i edukacije građana, a kancelarija Poverenice odazvaće se svakom njihovom pozivu da zajedno na tom planu radimo”.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *