Depresija nije životni stil – učinite nešto!

Ako sedite u grupi sa još četvoro prijatelja, znajte da će tokom života bar jedno od vas imati neki od psihičkih problema. To ne znači da će neko od vas biti „lud“ ni „ludak“, niti „psiho“, ni bilo koji od izraza kojima okolina žigoše ljude s mentalnim problemima, najčešće stvari prikrivajući strah i sramotu od ovih oboljenja. 

To je i jedan od razloga zašto se tačan broj onih koji u Srbiji boluju od ovih bolesti ne zna. Procene stručnjaka su da oko 300.000 ljudi ima simptome nekog od mentalnih  poremećaja, a najčešći su depresija, anksioznost, posttraumatski stresni poremećaji. Ali je veliki broj onih koji svoj problem ne pokušavaju da reše, čak ne uspevaju ni da ga – prepoznaju.

Svima im je zajedničko da osoba koja ima problem, ali i porodica, žmure, prvo na jedno pa na oba oka. A kakva je razlika u tome da li vam je bolesno srce ili bolesna glava? S druge strane, do poslednjih mera Fonda za zdravstvo bili smo neslavni šampioni po gutanju tableta za smirenje koje su mogle da se nađu u slobodnoj prodaji. Znači da nam je potrebno da se smirimo, ali da to sami ne možemo i ne umemo. Zato je vreme da zastanemo i zapitamo se – da li nam je glava o.k.?

Koja je to tanka linija koja razdvaja običnu tugu od one depresivne, nedostatak volje za životom zbog  tranzicije i loše ekonomije i onu bezvoljnost zbog koje klizimo u depresiju? Lekari do sada nisu uspeli da definišu jasne razloge mentalnih poremećaja, ni depresije kao najrasprostranjenije među njima, ali se slažu da je problem kompleksan i da ga izaziva mnogo faktora koji  ukoliko se poslože na određen način, i uz odgovarajući okidač dovedu do bolesti. Bez obzira na uzrok, depresija nije samo stanja uma, povezana isključivo s psihološkim faktorima. Ona je neretko povezana s čisto fiziološkim promenama u mozgu, sa neravnotežom transmitera, koji nose signale u naše nerve i mozak.  Depresija je  tako najčešće kombinacija bioloških, genetičkih i psihofizičkih faktora.

Fotografija preuzeta sa http://amazingasset.com

Iz pozicije onoga ko se susreće sa depresijom ili bilo kojim drugim psihičkim poremećajem, manje je važno šta je tačno uzrok, a mnogo više kako da prepozna simptome i kako da pomogne sebi.

Za razliku od Zapada, gde je situacija takva da skoro svako ima ličnog „psihića“, ovde je psihoterapija još tabu,  ljudi koji posećuju dispanzes za mentalno zdravlje, čine to kao da su najveći zločinci koji treba da se stide svog postupka. Vreme u kojem živimo dovoljno je komplikovano  i teško, da je postalo imperativ da naučimo sve tehnike koje će nam pomoći da se izborimo sa životnim teškoćama. Da li je to poseta psihoterapeutu, učenje da se izborimo sa stresom i nepredviđenim situacijama, ili dovoljna zrelost da onda kada nismo u stanju da se borimo, prihvatimo pomoć lekara.

Depresija nije životni stil. Depresija nije okruženje. Depresija je bolest, kojoj mi dozvoljavamo da se razmaše tako što ne preduzimamo ništa.

U Srbiji, koja više od dvadeset godina nedopustivo sporo prolazi kroz tranziciju, uz prateće ratove,  besparicu,  političku i društvenu krizu, nedostatak posla i opšte beznađe, čini se da je sasvim normalno da smo svi pomalo depresivni. Ali,  loše okolnosti niti mogu da budu jedini uzrok, niti kap izgovor da ostanemo u stanju samosažaljenja,  beznađa i depresivnosti. Zato je važno da prepoznate simptome koji treba da nam budu crveno svetlo za odlazak kod lekara:

Psihički simpomi

  • Osećaj tuge praznine, beznađa, osećanje zatupljenosti
  • Velika napetost i stalni osećaj stresa, čak i kada radite stvari koje nisu stresne
  • Nedostatak interesovanja za stvari koje su vas ranije radovale i usrećivale vas
  • Osećaj konstantne tuge koja ne prolazi
  • Osećaj manje vrednosti i bezvrednosti
  • Kratak fitilj, nervoza, brecanje

 

U ovom stadijumu svako od nas može da primeti da „nije u svojoj koži“. Da je sve što radi isforsirano i teško, bez prave životne radosti, začinjeno crnim mislima i predviđanjima. Da mu je svako jutro sve teže da ustane iz kreveta. Ali kada telo počne da fizički izražava nelagodu i da se buni, vreme je da zaista ovom problemu posvetite dužnu pažnju. Čak i neki naizgled bezazleni simptomi, koje nikada ne bi doveli u vezu sa psihičkim problemima, mogu da upale lampicu.

Fizički simptomi

  • Uporna glavobolja
  • Česta nesanica
  • Preterano spavanje ili „bežanje u spavanje“
  • Bol u leđima
  • Hronični umor i iscrpljenost koji ne prolazi ni posle fizičkog odmora
  • Promene apetita i telesne težine u oba smera  – mada depresivni ljudi češće gube apetit i kilažu, ima i onih koji postaju kompulsivni prejedači
  • Bolovi u grudima – iako najpre obuđuju sumnju na neko srčano oboljenje, često se ustanovi da su fizička manifestacija depresije

 

Zato vas molim,  ako imate neki od ovih simptoma, udruženo i pojedinačno, možda je vreme da razmislite  o stručnoj pomoći. U zavisnosti od vašeg problema,  dobićete ispravne i dobre načine da se izborite sa svim simptomima i živite život kakav želite i zaslužujete. Ako imate člana porodice, prijatelja ili bilo koju dragu osobu, a prepoznajete kod nje ove simptome, učinite dobro delo, podstaknite ga da ode kod lekara, pružite mu podršku.

Povodom Svetskog dana zaštite mentalnog zdravlja (10. oktobar), humanitarna organizacija Karitas (Caritas), u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Srbije, prošle nedelje je započela kampanju za borbu protiv stigme pod nazivom “365 dana za mentalno zdravlje” koja će se sprovoditi na teritoriji Srbije. Kampanja je imala za cilj da informiše srpsko društvo o problemima koje imaju osobe sa psihičkim teškoćama, posebno sa predrasudama i stigmom koja postoji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *