Da li nas traženje sreće, u stvari, sprečava da je pronađemo?

Mnoga nova istraživanja iz oblasti socijalne psihologije pokazuju da na putu traženja sreće, sve češće postajemo upravo suprotno – nesrećni. To se desilo Milanu, mladom čoveku koji govori pet stranih jezika i koji je radio u poslednjih 10 godina kao IT inženjer u četiri različita dela sveta. Pri kraju fakulteta, postao je “opsednut” srećom. Tražio je karijeru koja bi mu omogućila idealno slaganje koristi i vrednosti. Po završetku fakulteta, zaposlio se u UN i dve godine radio svoj posao u SAD i Kanadi. Ta karijera i život u tom delu sveta, nisu ga učinili srećnim. Počeo je da se bavi stand-up komedijom, da putuje i sreće mnoge različite ljude. Preselio se u London i upisao master iz oblasti primenjene psihologije. Stalno razočaran ličnim napretkom u postizanju sreće, razvio je i poseban online “alat” koji je pomagao ljudima da za kratko vreme postignu željene dobre navike. Ni to ga nije zadovoljilo, pa se preselio u Singapur. Ubrzo je shvatio da se tu kulturološki ne uklapa pa se vratio u Evropu, u Nemačku. Tu je razvio poseban sajt za pomoć ljudima kako da više vremena provode zajedno. Ni tim poslom nije bio zadovoljan, pa se okrenuo prodaji kancelarijskog nameštaja vrativši se u Singapur.

Upoznala sam ga pre 6 godina, kao jako energičnog i sposobnog mladog čoveka. Iskreno, divila sam mu se. Pre oko godinu dana smo obnovili kontakt i tada je počela naša zajednička potraga za “njegovom srećom”. Ono što se meni učinilo da mu je nedostajalo svo to vreme jeste neko ko bi ga na tom putu pratio. Nije imao stalnu, ono što bi nazvali, ozbiljnu vezu. Nije imao nekog sa kim bi svoje uspehe i razočarenja podelio. Sad živi sa devojkom i kaže da mu ona poprilično upotpunjuje “jedan deo njegove celine”.
Ono što je sam shvatio je da, dok je jurio sreću stalno tražio intenzivniji doživljaj zadovoljstva. Stalno je upoređivao trenutno osećanje sa nečim doživljenim iz prošlosti. I tu je nastajao problem. Tad bi počeo da  vrednuje, ocenjuje, a ne da doživljava, oseća.
chasing-happiness

Izvor: coachexplore.com
Kad smo srećni, obuzeti smo samom aktivnošću koja nas čini srećnima. Tek naknadno to osećanje ocenjujemo kao srećno i onda ga uzimamo kao kriterijum za ocenjivanje drugih događaja koji nam se dešavaju. Tražeći svuda sreću Milan je izgubio sposobnost da se potpuno posveti nekom novom projektu ili vezi. Stalno je jurio sa jednog na drugi posao, i od jedne do druge osobe. Na taj način je umesto sreće stigao depresiju. Svaki dan mu se činio sve manje prijatnim i takvim razmišljanjima je povećavao svoje nezadovoljstvo. Brzo bi se navikao na ono što mu je novi posao donosio. Svi mi se lako navikavamo na nove okolnosti, naročito na one dobre. Svakog puta kad bi Milan promenio posao ili kontinent, osećao bi pozitivno uzbuđenje i povećanje njegovog osećaja sreće. U početku bi pomislio da je završio sa tim stalnim traganjem, ali brzo bi se navikao i shvatio da je opet na pokretnoj traci. Stalno je tražio intezivne, pozitivne emocije. Postavio je visoke standarde i upoređivao svoja iskustva sa njima. To je samo vodilo u razočarenje. “Osećao sam se kao da stalno trebam da dobijem prvu nagradu na lutriji, a nikako da mi se to desi. Uvek mi je nedostajao jedan korak”. Razočarao bi se svaki put i odustajao. Zato što je svoje svakodnevno pozitivno, uobičajeno iskustvo, ocenjivao kao manje dobro. Silno tražeći idealan posao u idealnoj državi. Izgubio je sposobnost da ceni interesantne svakodnevne sitnice kao što su odlazak na večeru u dobar restoran, čitanje zanimljive knjige, gledanje odličnog filma.

 

Kaže da se danas, po prvi put u poslednjih 10 godina, oseća srećnim. Uskoro se ženi i našao je veliko zadovoljstvo u obavljanju sitnih, svakodnevnih poslova u vezi sa firmom koju je osnovao zajedno sa svojom  budućom ženom. Pre neki dan mi je rekao da se iznenadio koliko je bio srećan kad je pronašao slobodan parking u centru grada u vreme najveće gužve. Odjednom je imao više vremena (koje nije trošio na traženje parkinga) i stigao je da ode u knjižaru i kupi par dobrih knjiga. Prvi put je osetio šta znači ona rečenica “da se sreća pronalazi u malim stvarima”.

 

A ja bih dodala: “Sreća je tu, samo treba da je prepoznaš i zgrabiš.”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *