Da li je prevara vredna truda?

Varanje? Teško ili lako? Prihvatljivo ili neprihvatljivo?

Da se ne lažemo, konstanto varati nekoga je prilično teška rabota. Ozbiljan posao sa punim radnim vremenom. Da li je vredno tolikog truda?

Ne morališem i ne pridikujem nikome, svako ima pravo da svoj život kroji sopstvenim krojačkim metrom, da vara ili ne vara. Činjenica je da se prevare dešavaju (iako kao opravdanje za prevaru nekom navesti „desilo se“, je kao da ste ga pogodili klikerom u oko, ako je osoba malo agresivnija može vam isto i izvaditi). Ali prevariti nekog jedanput iz  ko zna kog razloga i konstantno održavati paralelnu vezu, su dve različite stvari, bar iz mog ugla (mada ne opravdavam ni jednu od njih ). Moram priznati da kad sam bila mlađa, prevara mi nije delovala tako strašno, nedostatak životnog iskustva mi nije dozvoljavala da vidim da se na taj način u stvari ne poštuje osoba sa kojom ste. Međutim, vrhunac nepoštovanja je vođenje dvostrukog života i dve odvojene veze ili veze i kombinacije. Mogu samo da zamislim, ti ljudi moraju imati veću koncentraciju u najobičnijem razgovoru nego kontrolori letenja na Hitrouu. Treba pohvatati koga zovu bebo, koga ljubavi, a ko još nije došao do faze bebećih nadimaka. Izmešaju se tu i brojevi telefona, imena braće i sestara, omiljenih filmova i mesta za izlaske.

Fotografija: Lela Radulović

Modeli: Aleksandra Dobrić i Vesa Nestorović

Koliko je opterećujuće juriti sa ručka na Adi do Košutnjaka u šetnju, a onda i na kućnu žurku sa nekom trećom ili četvrtom? Ja da sam u toj situaciji, mozak bi mi eksplodirao, iako smatram sebe prilično organizovanom. Zar nije lakše raskinuti sa devojkom / dečkom sa kojim ste i lepo se muvati po gradu sa kim želite? Ne morate da noste lažne brkove i šetate se po zabačenim delovima nekih šumaraka, pravite se da vam je druga devojka  u stvari novopronađena rođaka iz Despotovca. Nekako mi deluje da je to toliko naporno, da se zapitam koja je svrha svega toga? Da li se tako ispada bolji frajer/riba u društvu? Da li se tako potvrđuje sopstvena vrednost? Nadomešćuje manjak samopuzdanja? Ili ih jednostavno nije briga za osećanja osobe sa kojom su?

A nema gore od toga da celo društvo ili mesto znaju da vas neko vara, a samo vi kao naivna ovčica živite na sedmom nebu, verujući da vam je partner veran kao pašče. A on ne samo da nije veran nego i kao prava drumska džumara obleće oko svake koja koketno zamaše repom.

Zanima me koliko vremena ostaje za uživanje u ovim vezama, ako se stalno plaše otkrivanja? A možda se ni ne plaše, nego im je svejedno?

Teško je prepoznati ovakav tip ljudi. Ako flertuju sa svima, od kasirke, preko perača ulica do vašeg najboljeg druga/drugarice, a ponekad se čak i zagonetno nasmeše i debeloj komšinici Mici, koja ima višak testosterona i manjak ženstvenosti, nije nikako dobro. Ako se viđate u nekim sumnjivim satima, praktikujete šetnje po seoskim drumovima, niste upoznali nijednog njegovog prijatelja i polako sumnjate u njihovo postojanje, kada se približite njegovom kompu baca se na njega kao da štiti dete od napada tasmanijskog đavola, vreme je da posumnjate. Sa druge strane, možete imati sasvim regularnu vezu, a da se vaš partner noću pretvara u gospodina Hajda i vodi paralelan život.

Nikako mi nije namera bila da na vašu vezu bacim veo sumnje, da vas nateram da provršljate po FB profilu drage osobe, prevrtite džepove i izvršite inspekciju tragova karmina i vlasi kose na kragnama košulje. Uostalom to nije ni poenta kvalitetne veze. Poenta je u poverenju i poštovanju. Kada zaista cenite osobu sa kojom ste, uljudno ćete raskinuti sa njom pre nego što započnete nešto novo. Priznajem ni ja nisam bila bezgrešna, prema nekima sam bila nekorektna, ali sam vremenom shvatila da ako vam je do nekoga stalo ili čak i ako vam nije stalo, a smatrate da je ta osoba dobar čovek, da bi trebalo da poštovanje iskažete na taj način što ćete završiti staro pre nego što započnete novo. Nisam pristalica verovanja u sudbinu i izreku „da se sve vraća i sve plaća“, i mislim da neko može da vara ceo život i da ne bude otkriven, ali nije ni svrha samo ostati „neotkriven“, jer osećaj da smo nekoga izigrali možemo gurnuti na dno naše podsvesti ali postavlja se pitanje kada će to isplivati i nastavit da nas muči?

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *