Pati Smit – rok zvezda

Neki od vas se sećaju veselih i divljih sedamdesetih. Razdraganih mladića i devojaka dugih kosa, obučenih u šarenu odeću, ukrašenu cvetnim dezenom. Kada pomislite na taj period, verovatno zamišljate mlade kako uzvikuju čuvenu parolu „make love, not war”. Oni su živeli u slobodnim komunama, odbacivali su političke i socijalne ortodoksnosti i opijali su telo i duh halucinogenim drogama, kao što su marihuana i LSD. Ono po čemu je ovaj period stvarno bitan je što je američka muzička scena sredinom sedamdesetih vezana za veliki procvat rok muzike.

Patti Smith

Sedamdesete su jednostavno obeležene dobrom muzikom i grupama, koje su i danas slušane i čak su popularnije među mlađom populacijom koja je nostalgična za vremenom, modom i ritmom koje nije ni proživela. Osoba koja je svakako obeležila taj period je Peti Smit. Ona je izuzetno poštovan umetnik. O njenom uticaju na muziku i stvaralaštvo mogli bismo pričati danima. Peti nije instant zvezda koju obožavaju mlađe generacije. Ne može se reći da su njeni hitovi uvek bili popularni i na samom vrhu top-lista, albumi joj nisu bili najprodavaniji, ali njen uticaj na muziku je toliko veliki da bih svakome preporučila da malo ozbiljnije prouči njenu diskografiju.

Pati Smit

Postavlja se pitanje kako se postaje tako veliki i važan umetnik kao što je bila Peti? Da li je dovoljno da osetimo unutrašnji poriv? Možda je samo potrebno da žarko želimo slavu, a uz to da budemo vrlo ambiciozni i uporni? Posle dugo lutanja i traženja sebe, Peti otkriva da je trenutak kada je doživela prosvetljenje bio na koncertu Dorsa. U autobiografiji piše kako je gledajući Morisona shvatila da je sposobna za nešto slično. Posmatrajući ga, ona je dobila dodatnu snagu i inspiraciju da radi baš to što i on, da stvara kvalitetnu muziku i da je deli sa drugima. Međutim, slava joj nije bila tako lako dostižna. Trebalo je da uloži još puno vere i nade u vlastitu umetnost i da nastavi da mukotrpno traži ono po čemu će biti posebna i prepoznatljiva i po čemu će se razlikovati od mase istih.

Pati Smit2

Nije oduvek bila zainteresovana za muziku. Kao mlada se bavila slikarstvom. Peti i njena velika ljubav, Robert Mapletorp, dvoje mladih boema, živeli su za svoju ljubav i umetnost. Nažalost, tamo krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, nije im baš najbolje krenulo. Posvećenost je bila prisutna, ali ona nije bila dovoljna. Ono što je ovom mladom paru bilo potrebno je malo sreće. Oni su postajali sve stariji, a gotovo da se njihov život nije menjao. Umesto uspeha i slave, polako se nazirala propasti, nemaština i bolest. Jednog dana je Peti došla na ideju da spoji svoja javna čitanja poezije s električnom gitarom. Došla je do ključa uspeha. Kada je izašao njen prvi album, legendarni „Horses”, sve se poklopilo. Bila je više od obične rok zvezde. Pored muzike, ona piše poeziju, a poslednjih godina je i veliki borac za ljudska prava i zaštitu životne sredine. Godine 2005. francusko Ministarstvo kulture dodelilo joj je titulu komandanta reda umetnosti i književnosti, a dve godine kasnije je primljena u Kuću slavnih rokenrola. Specijalno za tu priliku objavila je album „Twelve”, na kome se nalazi 12 obrada rok klasika, među kojima je i zanimljiva obrada pesme „Everybody wants to rule the world”.

Patti Smith

Peti je napisala knjigu, „Tek deca”. Ovo je dirljiva priča o roku, drogi i alkoholu, koja ne govori samo o  muzici, već se bazira i na tok njenih misli, delovanja i verovanja.

„Moj život nije priča o seksu, drogi i rokenrolu. Zapravo, mislim da imam čak i bolju priču. Zbog rokenrola sam proputovala svet, radila s pokojnim bratom i najbolje od svega – upoznala sam Freda. To je promenilo moj život na bezbroj neočekivanih načina”.

Helena Bonam Karter

Na sam pomen njenog imena, svima nam je u glavi prelepa čudakinja, uvek obučena u urbanu crnu odeću, kojom konstantno šokira ulice Londona. Filmovi u kojma glumi su nesvakidašnji za Holivud i vrlo su mračni, a ona za razliku od ostalih glumica, ne pokušava sebe da prikaže u uvek savršenom svetlu.

Rođena je u Golders Grinu, u Londonu. Njena majka Elena je psihoterapeut, dok joj je otac Rejmond Bonam Karter bio ugledni bankar koji je tokom 60-tih obavljao dužnost zamenika predstavnika Engleske banke u Međunarodnom monetarnom fondu u Vašingtonu. Kada je Helena imala samo 5 godina, majka joj je imala nervni slom od kog se oporavljala tri godine. Kada se konačno oporavila, odlučila je da postane psihoterapeut. Helena vrlo ceni mišljenje svoje majke i svaki svoj scenario joj šalje da bi je majka uputila u psihološke motive likova koje igra. Pet godina posle majčinog oporavka, porodicu je zadesila još jedna tragedija.

Helena-Bonham-Carter-helena-bonham-carter-129334_1280_1024

Tokom letovanja u Grčkoj, otac joj je ostao gluv na jedno uvo. Lekari su mu dijagnostikovali benigni tumor slušnog nerva i podvrgnut je rutinskoj operaciji. Nažalost, operacija se iskomplikovala, te je Rejmond u svojoj pedesetoj godini ostao trajno nepokretan.

„Vrlo sam se kasno iselila iz kuće svojih roditelja. Posedujem sindrom Petra Pana, prosto odbijam da odrastem. Sve je delovalo vrlo prijatno i ušuškano u roditeljskom domu i zašto bih to menjala? Deo mene nije hteo da prihvati obaveze i da odraste”.

Helena-Bonham-Carter-helena-bonham-carter-129327_1280_1024

Helena Bonam Karter nije školovana glumica. Vrlo je rano ušla u glumačke vode, već sa 16 godina je glumila u TV reklami, a imala je i manju ulogu u ne toliko poznatom filmu Šare ruža. Prvu glavnu ulogu imala je u filmu Lejdi Džejn 1986. godine, koji je dobio pomešane kritike, a prikazao je život lejdi Džejn Grej, engleske kraljice. Ulogu koja će joj pokrenuti karijeru odigrala je u filmu Soba s pogledom, igrajući lik Lusi Haničerč. Ostala je vrlo zapažena u filmu Borilački klub, koji važi za jedan od najpopularnijih filmova današnjice.

2001. je počela vezu sa rediteljem Timom Bartonom, sa kojim je i danas. Sreli su se na snimanju filma Planeta majmuna.

„Prvo što mi je rekao bilo je da se ne ljutim i da ga ne shvatim pogrešno, ali da sam mu bila prvi izbor za ulogu šimpanze Ari”.

Helena+Bonham+Carter++Johnny+Depp+hbcjd4

Vrlo brzo nakon premijere filma Barton se preselio u London, gde i dan danas živi sa Helenom. Ona je kasnije glumila u brojnim Bartonovim filmovima kao što su Velika riba, Čarli i fabrika čokolade, Mrtva nevesta, Svini Tod: pakleni berberin iz Ulice Flit, Alisa u zemlji čuda i Mračne senke.  Žive u elitnoj londonskoj četvrti, ali u kući koja ima dva ulaza. Osim zajedničkog ulaza u stan, dele i zajedničku dnevnu sobu, dok su ostale delove uradili svako prema svom ukusu. Otkako su smislili kako da budu zajedno, ali da svako ima mogućnost da se povuče u svoje privatne prostorije, žive vrlo skladno. Imaju dvoje dece – sina Bilija i ćerku Indijanu.

helenabonhamcarter2

2006. je bila član žirija Kanskog festivala. Na izboru za Evening Standard British Film Awards 2007, dobila je nagradu za najbolju glumicu, za uloge u filmovima Svini Tod i Razgovori sa drugim ženama. 2009. godine Tajms ju je proglasio za jednu od najboljih britanskih glumica svih vremena.

„Uvek se trudim da glumim u niskobudžetnim filmovima, ne zato što su slabije plaćeni, već imaju mnogo bolji scenario”.

Iste te 2006. godine je, zajedno sa Samantom Sejdž, dizajnerkom kupaćih kostima pokrenula svoju modnu liniju pod nazivom The Pantaloonies (lakrdijaš). U prvoj kolekciji predstavile su potkošulje, kape i donji veš u starinskom, viktorijanskom stilu. Veliki deo novca koji zarade ide u UNICEF fond.

Helena-Bonham-Carter-harry-potter-vs-twilight-18102877-500-408

„Uživam u toj ironiji, da iako važim za jednu od najgore odevenih osoba, osnovala sam svoju dizajnersku liniju. Moju partnerku Samantu sam upoznala na vežbama za trudnice. U to vreme nisam radila zbog trudnoće, te sam imala vremena da eksperimentišem sa odećom. Samanta ju je svaki put pohvalila, tako da smo došle na ideju da osnujemo zajedničku modnu liniju. Zove se Pantaloonies. Radimo na jedan specifičan način. Kupcima šaljemo upitnik sa pitanjima koji im je omiljeni film ili muzička grupa, i na osnovu njihovih odgovora mi im dizajniramo pantalone baš po njihovom ukusu”.

Helena se trudi da svoju popularnost iskoristi na što bolji način. U decembru 2008. je pozajmila svoj glas za MTV-jev oglas protiv nasilja u porodici. Reklama traje 60 sekundi, ali je puna emocionalnog naboja. Predstavlja par koji se svađa kod svoje kuće, međutim ne čuju se njihovi ljutiti glasovi, već muzika u pozadini i Helenino recitovanje. Recitovala je jedan deo o ljubavi iz Prve poslanice Korinćanima Novog zaveta.

Margaret Tačer – Čelična lejdi

Velika Britanija se 17.4.2013. godine oprostila od bivše premijerke Margaret Tačer, a poslednjem ispraćaju ove izuzetne žene je prisustvovao veliki broj gostiju iz sveta, na čelu sa kraljicom Elizabetom.  Čuvenoj premijerki je priređena sahrana uz vojnu počast. Kovčeg sa telom je bio umotan u britansku zastavu i bio je nošen pogrebnim kolima koja je vuklo šest konja, uz dodatnu pratnju britanske vojske.  Tokom čitave ceremonije svaki minut se oglašavala topovska salva sa Londonskog tornja, kao i čuveni simbol Londona, Big Ben. Mere osiguranja su bile vrlo jake. Čak se oko četiri hiljade policajaca i stotine  vojnika brinulo da ne dođe do nereda, i da se Margaret obezbedi pristojna sahrana.

Njena sahrana je dobar pokazatelj koliko je bila bitna i uticajna u istoriji. Da bi bolje razumeli zašto joj je priređenja ceremonija kakvu imaju samo pripadnici plave krvi ili veliki državnici, kakva je i ona bila,  moram da krenem od samog početka njene karijere.

Margaret Tačer, svima mnogo poznatija kako Čelična lejdi, dosta je uticala na politiku i ekonomiju Velike Britanije i brojnim postupcima u potpunosti promenila situaciju u državi. Ona je jedna od onih  političarki koji svet ili mrzi ili smatra da su njeni potezi bili radikalni, ali dobri za tadašnje okolnosti. Tačerova je još od ranog detinstva pokazivala veliko interesovanje za nauku. Išla je na univerzitet na  Oksfordu, gde je studirala hemiju, ali se uporedo aktivno bavila politikom. Ljubav prema politici joj potiče iz porodice, jer joj je otac bio aktivan član Konzervativne stranke. Već je tokom studiranja pokazala  sve potrebne kvalitete za uspešnog državnika, tako da je ubrzo u okviru univerziteta napredovala i postala predsednica studentskog udruženja konzervativaca.

margaret-thatcher

Svoj politički život je Margaret započela vrlo rano. U svojim dvadesetim je bila kandidovana na listi konzervativne stranke na lokalnim izborima u Dartfordu. Tada je bila najmlađi kandidat u Velikoj  Britaniji. Zahvaljujući napornom radu i velikoj posvećenosti konzervativnoj stranci, Margaret je veoma brzo napredovala i ubrzo je izabrana za predsednicu vlade. 1970. godine je postala ministrka obrazovanja, a 1979. konzervativna stranka je još više ojačala i Tačerova je postala prva predsednica vlade Velike Britanije. Došavši na mesto premijerke, preuzela je vrlo striktnu politiku, kako bi rešila  ozbiljne probleme koji su zahvatili čitavu državu. Broj nezaposlenih je bio veliki, gotovo da je tri miliona ljudi ostalo bez posla, inflacija je rasla, velik deo industrije je propao a državni budžet je bio u velikom  minusu. U takvim okolnostima je jedino rešenje bilo nemilosrdna politika, zbog koje je danas mnogi osuđuju.

margaret

Na samom početku njenog novog premijerskog mandata pojavio se problem, štrajk rudara, koji je bio predvođen jakim sindikatom. Štrajk se završio neuspešno za rudare, a to je dosta ojačalo Margaretinu  potiku. Mnogo godina kasnije se ispostavilo da se Tačerova koristila prljavim trikovima i špijunirajući štrajk uspešno ga ugušila. 1984. godina je bila veoma teška za Margaret i njenu porodicu. Na godišnjem  saboru Konzervativne stranke u Brajtonu, IRA je pokušala da izvrši atentat na premijerku. Srećom, napad je bio relativno neuspešan i nije ugrozio Margaretin život, ali su nažalost mnogi od njenih kolega bili  ozbiljno, neki i smrtno povređeni. Nakon unutarstranačkog previranja, podnela je ostavku. Nakon 11 i po godina neprekidne vladavine, na premijerskom mestu ju je zamenio Džon Major.

Margaret Thatcher

Margaret važi za jednu od najkontraverznijih političarki današnjice. Ostaće upamćenja po svojim uvežbanim govorima, koje je noćima čitala, sve dok nisu zvučali potpuno prirodno. Nije ih pretvarala u  poeziju, kao što je to Čerčil često radio, ali je za razliku od njega znala da pronikne u srž stvari, bez okolišanja i ulepšavanja. Njena posvećenost politici i narodu je išla toliko daleko, da je čak i život dovela u  opasnost. Nakon 12 godina napornog rada , ugrozila je vlastito zdravlje.

Margaret_Thatcher

Mogu navoditi razne primere zašto su njenu politiku u isto vreme i osporavali i hvalili, ali kada neko ima tako težak zadatak da vodi veliku državu, i da još u tome uspe, onda je važno posmatrati celokupan  rad i uspeh. Za Margaret Tačer se ne može reći da je bila političar, ona je bila mnogo više od toga. Margaret Tačer je bila veliki državnik, i pitanje je kada će Velika Britanija imati nekog novog, merodavnog  njoj, koji će biti vredan pomena.

Jane Birkin

Bio je zavodnik. Poznati pevač, dobar tekstopisac, bio je glumac i filmski režiser. Ona je bila mlada glumica u usponu koju danas smatraju poznatim modnim simbolom i oličenjem stila.

jane i serz

Svima nama dobro poznati, Džejn Birkin i Serž Ginzburg. Iako nisu živeli srećno do kraja života, smatrani su za jedan od najpoznatijih parova šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Vodili su veoma  buran i boemski život, bili su ludi jedan za drugim, a svoju ljubav su obeležili pesmom „Je t’aime…moi non plus” („Volim te, ni ja tebe”). Da pojasnim, radi se o pesmi koja važi za jednu od najerotičnijih  pesama svih vremena. Deci mlađoj od dvadeset i jedne godine je bilo zabranjeno da je slušaju. Erotski tekst i senzualni glas Birkinove izazivali su pravi skandal. Seksualne insinuacije u vidu strastvenih  uzdisaja Džejn na početku i simulacije orgazma na kraju pesme, gde se Birkin obraća Seržu sa „Non, maintenant viens”, su svakako predstavljale veliki šok za tadašnju javnost. Singl je prodat u četiri miliona  primeraka, iako je na snazi bila zabrana njegovog emitovanja na radio programima Francuske, Italije, Poljske, Portugalije, Španije i Velike Britanije. Zapravo, Ginzbur je pesmu napisao za duet sa Brižit Bardo sa kojom je bio u kratkoj ljubavnoj vezi, ali je prvi put emitovana maja 1968., gde je peva sa prelepom Džejn Birkin. Legendarni duet je doživeo takvu popularnost, da mnogi izvođači nisu mogli da odole, te su napravljeni razni prepevi.

jane-birkin-serge

Kada se spomene ime ove prelepe glumice, prvo na šta će svi pomisliti je njen poznati  duet sa Seržom, ali ona je mnogo više od toga. Džejn je oličenje nenamernog šika i minimalističkog stila. Ona je postala  sinonim za jednostavnost, istančan stil, seksipil i prirodan izgled. Možemo je nazvati seks simbolom, neostvarenom željom mnogih muškaraca. Bila je žena koja je živela boemski život, pun skandala i koja nije  marila o tome šta drugi misle.

jane birkin

Ona je baš ta osoba zbog koje je Žan-Lui Duma, prvi čovek Hermes-a, 1984. godine odlučio da stvoru žensku tašnu koja je danas poznata kao Birkinica. Priča se da je ova legendarna torba nastala igrom  slučaja.Tokom jednog dugačkog i dosadnog leta avionom, Džejn je sedela pored poznatog Žana i požalila mu se kako ne može da nađe dovoljno dobru i veliku, elegantnu kožnu tašnu. Džejn je nacrtala skicu  torbe kakvu bi ona želela da ima i koja je praktična, velika i elegantna. Ona je danas statusni simbol, odraz dubokog džepa, tašna koja može da košta više i od automobila. Žene sanjaju da je imaju jer je ona  oličenje stila i klase. Doći do iste je prava umetnost. Lista čekanja je suludo duga, čak može biti i do 2 godine.

jane and serge

Sredinom 60-ih godina Džejnin san je bio da postane glumica, što je i bilo logično, jer joj je majka, Džudi Kambel, karijeru izgradila u pozorištu. Međutim, za razliku od nje, Džejn se vrlo kratko zadržala na  pozornici i shvatila da je istinski privlači film. Svoje prvo veliko ostvarenje je doživela kontraverznom ulogom u filmu „Blow Up”, koji je nagdrađen Zlatnom palmom na Kanskom festivalu.

Polaskana ovim uspehom, Birkinova je smatrala da je dovoljno kvalitetna da se oproba na francuskoj sceni, te je otišla na audiciju za film francuskog reditelja Pjer Gramblata, „Slogan”. Napornim trudom je  uspela da dobije zapaženu ulogu kojom će postati slavna u Francuskoj. Igrom slučaja u filmu joj je partner bio Serž Ginsburg, sa kojim je kasnije snimila čuveni duet i koji joj je bio ljubavnik dugi niz godina.  Veza sa Seržom joj je donela mnogo popularnosti i sreće ali je istovremeno bila praćena i brojnim skandalima. Posle jedne burne rasprave, Džejn je očajnički pokušala da izvrši samoubistvo skočivši u Senu. Kao u nekom romantičnom filmu, Ginsburg se bacio za njom i zagrlio ju je. Veza sa lepim francuzom je Birkinovu u velikoj meri sputavala jer je medijska pažnja, umesto na glumičin talenat, bila usmerena na  njen kontraverzni ljubavni život. Za razliku od Džejn, Serž je snimio jedan od najboljih albuma u svojoj karijeri.

jane_birkin

Džejn nije odustajala od glume i njen trud se isplatio. Odlično je odigrala svoju ulogu u čuvenom filmu „Don Žuan 73”, u kojem je igrala ljubavnicu Brižit Bardo.

1975. godine, na samom vrhuncu slave, igrala je u „Je t’aime…moi non plus”, koji se zove isto kao i već pomenuti muzički duet. Film je šokirao javnost, i dok su mnogi smatrali da je nepotrebno vulgaran i  perverzan, niko nije mogao da spori izvrsan performans Birkinove.

jane Birkin1

Džejn Birkin je danas inspiracija mnogih. Kako se moda šezdesetih polako vraća, tako se i istančan ukus ove nesvakidašnje žene opet provlači kroz javnost. Njen stil odiše nonšalancijom i onom simpatičnom  nemarnošću koja danas inspiriše mnoge modne kreatore.

Branka Katić

Branka Katić je rođena 20. januara 1970. godine u Beogradu. Njena prva uloga je bila u filmu “Nije lako sa muškarcima”, kada je imala samo četrnaest godina . Iskoristila je jedinstvenu šansu da uđe u svet  filma, u kojem je mukotrpnim radom, ali svakako i velikim talentom ostala i dan danas. Do sada je glumila u preko 20 filmova i televizijskih serija. Igra u britanskim i američkim serijama, ali igrom slučaja  uspela je da se probije i u glamurozni Holivudski svet, te je svakako možemo smatrati jednom od najuspešnijih naših glumica.

branka katic1

Poseduje veoma specifičan talenat, a to je sposobnost da prenosi energiju preko ekrana. Kao mala je rasla u veoma skladnoj porodici, i imala je ljubav i požnju koji su potrebni svakom detetu. Na detinjstvo je  asociraju samo lepe uspomene. Ceo taj period je podseća na ljubav, pažnju, veselje i smeh. Ima stariju sestru, od koje je uvek dobijala podršku. Mnogo su toga proživele zajedno i Branka smatra da se može uvek  osloniti na nju. U šali kaže da je rasla uz dve mame, jer je razlika između nje i njene sestre devet godina. Njena porodica je prati je na svim važnim događajima i premijerama filmova.

branka-katic2

Danas Branka živi u Los Anđelesu sa dva sina i mužem, režiserom Džulijanom Farinom, čiju režiju gledamo u seriji “Entourage”. Iako već godinama živi i radi na Zapadu, Branka Katić je uspela da obeleži  srpski film i poprilično doprinese domaćoj kinematografiji. Njene uloge, uglavnom one u komedijama, ne zaboravljaju se, a kultne replike koje je izgovarala i danas citiraju. Smatra da je humor veoma važan  deo filma.

Humor je spas za sve. Veliki je dar umeti da se nasmeješ i sebi i drugima, bez ruganja, naravno. Beskrajno mnogo puta mi je pomogao da prebrodim razne muke. I deca mi imaju dobar smisao za humor, pa  sam zbog toga srećna, ulepšaće im život, nadam se. 

branka katic

Iako se na život u Americi odlično privikla, glumica Branka Katić, kao što i sama uvek govori, jedino se u Srbiji oseća kao svoj na svome. O Beogradu uvek priča veoma pozitivno i svaki put se raduje kada je  put nanese tamo.

Obožavam energiju ljudi i njihovu filozofiju da radije žive u trenutku, nego da uvek prave planove za budućnost. Imamo veliku porodicu ovde tako da najviše vremena provodimo s njima. Volim da šetam  pored reke, odlazim u kafiće, restorane i nikada ne mogu do kraja da kontrolišem sopstveni raspored, što je osvežavajuća promena. 

Branka-Katic3

Slobodno vreme provodi uz muža i sinove, smatra da su oni njen najveći uspeh u životu. Uprkos velikoj poularnosti i činjenici da su ona i muž odrastali u različitim  sredinama, uspevaju da ostanu zajedno.

Ono što nas definitivno čini jakim jeste to što poštujemo jedno drugo, posvećeni smo našoj porodici i odlučili smo da budemo zajedno. S obzirom na to da smo odrasli u dve potpuno različite sredine, neverovatno  dobro se razumemo. Delimo sličan smisao za humor i često se smejemo, a to svaku situaciju čini lakšom.

Odri Hepbern

Moon river, wider than a mile 

I’m crossin’ you in style some day 

Old dream maker, you heartbreaker 

Wherever you’re goin’, I’m goin’ your way

Počinje uvodna scena filma. Nju Jork 60ih godina, pust i mračan, mada se polako budi u rano nedeljno jutro. Mlada i elegantna Holi Golajtli, korača ulicama i zastaje baš ispred Tifanijeve prodavnice. Dok se  ova scena odvija, u pozadini svira poznata melodija Henrija Mancinija – Mun river.

audrey hepburn anoxeric

Mnogi filmovi me čine srećnom, ali Doručak kod Tifanija je priča sama za sebe. Mlada i divlja Holi, živi punim plućima, uživa u životu, netipična je, ponekad malo nestabilna i traži bogatog muža. Kultni je  film, često citiran i od velikog je uticaja u današnjoj kulturi. Slike Odri Hepbern u dugoj crnoj haljini, sa biserima, crnim naočarima, šeširom i dugom crnom muštiklom, spadaju među najprepoznatljivije u  istoriji filma.

Velika ljubav koju gajim prema ovom filmu, prema eleganciji glavne glumice i njenoj gracioznosti i samoj pomisli da su istinske dame sa stilom nekada davno postojale, me je i navelo da pišem o Odri  Hepbern.

Nikada nisam sebe smatrala modnom ikonom. Ono što je drugima na umu, nije i meni, ja radim šta želim. 

Audrey+Hepburn+Audrey

Rođena je u Belgiji 1929. godine, i veliki deo svoje mladosti je provela u internatu u Engleskoj. Za vreme Drugog svetskog rata, zajedno sa majkom je živela u Holandiji gde je studirala na poznatom koledžu.  Nažalost, surovi rat i patnja ni nju nisu zaobišli, te je okupaciju teško preživela. Nemci su blokirali područje u Holandiji i prouzrokovali su masovnu glad, a period od novembra 1944. do maja 1945. je u  holandskoj istoriji zabeležen kao “gladna zima”. Ovo razdoblje je dovelo od užasne neuhranjenosti. Hepbernova je tada imala 16 godina i jela samo lukovice tulipana i hlebove od trave. Rat je provela krijući se  od nacista u podrumu. Zbog mršavosti je celog života patila od anemije, respiratornih problema i hroničnih poremećaja krvi.

Nakon završetka rata, njen san je bio da se bavi baletom i da postane poznata plesačica, međutim uvidevši da joj fali talenat, odlučila je da se posveti glumi. Sa samo 22 godine Odri odlazi u Nju Jork, gde je  uspela da se probije do Brodveja i da glumi sporednog lika u predstavi Gigi. Ubrzo su je primetili i holivudski agenti, te je zbog svog talenta vrlo brzo počela da dobija puno ponuda za filmove. Nakon samo dve  godine posle svog velikog uspeha u pozorištu, mlada glumica je zaigrala u svima nama veoma poznatom filmu, Praznik u Rimu, u kojem je glumila mladu princezu koja se za vreme boravka u Rimu zaljubljuje u šarmantnog novinara. Film je doživo uspeh, a nastup Odri je bio toliko izuzetan da je za glumu dobila i prestižnu nagradu Oskara.

odri3

Sledeći uspešan film je bio Sabrina, u kojem su joj partneri bili Hempfri Bogart i Vilijam Holden. Svoje plesno umeće pokazala je uz velikog Freda Astera, glumeći u mjuziklu Smešne face. Film je posebno  poznat po vrhunskim kreacijama i veoma otmenoj modi. Odri je u filmu blisko sarađivala sa poznatim dizajnerom, Hubertom Živanšijem, koji joj je vrlo brzo postao jedan od najboljih prijatelja i čije je  kreacije rado nosila. Vrhunac svoje glumačke karijere je doživela glumeći u flimu Doručak kod Tifanija. Još jednu legendarnu ulogu ostvarila je u filmu Moja lepa gospođica i to kao Eliza, mlada devojka koja se od  skromne cvećarke preobrazila u damu visokog društva.

odri4

Poznata je i kao velika filantropkinja, koja je znatan deo svog vremena odvajala kako bi pomogla deci, a osamdesetih godina postala je i ambasadorka dobre volje za UNICEF. Iako je doživela slavu, Odri nikada  nije zaboravila tužne dane pod nemačkom okupacijom, a taj izuzetno težak period života postao joj je inspiracija za nesebično pomaganje onima koji su u nevolji.

Zapamtite, kada vam treba ruka pomoći, naći ćete ju u svojoj ruci. Što više starite zapamtite da imate dve ruke: prva je za pomaganje samom sebi, a druga je za pomoć drugima.

audrey-46

Odri je umrla 1993. godine od posledica teške bolesti, a njenu poslednju želju su joj ispunili sinovi, tako što su joj osnovali fondaciju koji pomaže siromašnoj i ugroženoj deci širom sveta.

Uprkos teškom životu koji je imala, Odri je uvek bila uvek pozitivna, takva je ostala do samog kraja života. Smatram da bismo svi mogli da sledimo njen primer, i da se trudimo da iz svake situacije koja nam  se u životu događa da izvučemo ono najbolje.

Verujem u roze boju. Smatram da je smeh najbolji način da se sagore kalorije. Verujem u ljubljenje, u puno ljubljenja. Verujem da bi trebalo da budemo snažni kada sve ide loše. Mislim da su srećne devojke  najlepše. Verujem da je sutra novi dan i verujem u čuda.