Američki san na rasprodaji

Igrom slučaja ili pravila propagande, skoro pa celom svetu su nametnuti standardi života kao što je i američki. Potreba za modnim ekspresijama, skupim i neosnovanim stilom života i nepreuzimanjem odgovornosti za sopstvena dela masovno se prihvataju kao trend “must have”. Kapital se na taj deo sveta sliva sa svih strana i po njihovim potrebama raspoređuje po svetu. Kapitalizam je taj koji diktira tempo i ritam potreba, da plačemo i vrištimo za onim što nam i ne treba. Jer sve polazi od premise: ja želim tu mogućnost. A, u stvari, kapitalizam poznaje sisteme kao:

Kultura. Sistem vaspitanja je izuzetno loš. Kakve rezultate daje očito se vidi u preko 80% posto slučajeva. Odmah da razjasnim da nikakva studija nije sprovedena, to je samo moja lična procena u odnosu na sve ljude koje sam srela, upoznala, videla, dodirnula i izbegla da dodirnem.

Malo dete, procena od pet godina, leži na patosu radnje u Epl prodavnici i igra se jednim uzorkom telefona. Besna majka prilazi i blago naređujućim tonom izgovara: “Molim te, podigni se sa tog poda”. Glavna koncepcija ovakvog vaspitanja je da se ne povredi individualnost deteta i da mu se pruži izbor. Dete samo treba da proceni da li će pošlušati majčine vapaje da se podigne sa poda ili će ostati na istom malo da iskulira.

Ono što su mi objasnili na pitanje “zašto taj sistem”, navodno glasi da će dete do određenog uzrasta da promeni svoj način ponašanja, sâmo uvidevši da to više nema smisla. To je bar ono što sam ja izvukla kao naravoučenije iz cele definicije. Do tada, dete uživa u svinjcu koji pravi osoblju restorana i drži jedan prst na “spid dajlu” socijalne službe.

Problem koji se razvio među omladinom – brze i lake zarade novca i slave preko noći. Današnji san i ultimativni uspeh omladine je da imaju “što veće točkove na što manjim kolima” u slobodnom prevodu kao metafora za potrebe koje im i ne trebaju. Opet, u većini slučajeva koje sam videla.

Ne kažem da su sami krivi za iskrivljene snove, naprotiv, baš to društvo koje treba da se pobrine za pojedinca pobrinulo se da dobije sva prava koja dobiti može. To je sistem slobodne tužbe (u daljem tekstu SST), moja definicija svog zla koje se rodilo u sistemu. SST daje izuzetnu, veliku moć svakom licu i pod takvom pretnjom (I’ll sue ass off of you), svako gubi pravo da slobodno izrazi svoje mišljenje i svi bivaju uslovljeni nečim. U početku je to bila izvanredna zamisao zaštite i najličnijeg prava, kao vrhunac pravnog sistema – institut gde ljudi bivaju ultimativno zaštićeni. Sve dok se nije pretvorilo u ruglo gde ljudi više ne štite svoje pravo, već SST koriste kao oružje protiv roditelja, supružnika, dece ili šefova. To je danas opšti sistem zarade. Dovoljna je samo slomljena noga.

Što me dovodi do druge tačke: Obrazovanje. Privilegija bogatih, zato što siromašni SST obezbeđuju sebi lične prihode. Obogaljeni sa svih strana, pretvorili su se u naciju emotivno i intelektualno hendikepiranih. A to su reči koje mudro treba da biram. I baš njih sam izabrala. Jer činjenica je da u Americi, u tom kapitalističkom sistetmu, ti moraš biti rob nečega.

Fotografija:Aleksandra Kovač

Rob banaka jer si podigao kredit za kuću, kola, sezonsku odeću ili otplatu lekarskog duga. Ili si rob obrazovanja. Gde godina studija košta između dvadeset i pedeset hiljada dolara. Puta četiri. Puta tri. I kada se zadužite u sve te studentske kredite, ulazite i u iste one kao i “obični” ljudi. Samo što vama, obrazovanom čoveku, kuća mora biti veća, cipele bolje, kola brža. A to više košta. To je sistem u kom ljudi žive na rate, i sve što poseduju da prodaju ne bi otplatilo napravljene dugove.

To je sistem u kome omladinci sa osamnaest godina stiču pravo glasanja, u kom oni treba sami da ocene šta je najbolje za njihovu budućnost. Sistem u kom zabrinjavajući procenata osamnaestogodišnjaka već imaju jedno dete i drugo na putu. Sistem u kom još uvek postoji smrtna kazna. Mesto u kom dete sa osamnaest može da uđe u prodavnicu da kupi detetu kašicu ali sebi ne sme pivo. Ne pre dvadeset i prve godine. Sistem u kom lice sa osamnaest može da podigne kredit na hiljade i hiljade dolara, ali nije dovoljno staro da popije čašu vina. Sistem u kom pas ima bolje zaštićena prava i sistem lečenja od čoveka. Tržište na kom su potrepštine za kućne ljubimce razvijene u vrednosti od milijardi dolara, ali gde se polemiše da li svi državljani treba da imaju pokriveno osnovno zdravstveno osiguranje.

Možda izgleda kao generalizacija stvari i situacija. Nije, jer od svega postoji izuzetak. Ali nije li to koren samog problema? To što od feleričnog sistema postoje pozitivni izuzeci?

Ne dajte se zavarati. Ništa na ovom svetu nije idealno. I oni da bi tako živeli nekoga moraju porobiti. Gorivo mora goreti, kola se moraju voziti. I rado bih ostavila (američke) snove za kvalitetan san i u stvarnosti živela okako kako se treba živeti.

Ja imam dar

Skoro pa da čujem otkucaje srca i snažno pumpanje krvi. Ja imam talenat. Mogu, skoro uvek, da zatvorim oči i da zamislim sliku. Jednu jedinu koja će prosto savršeno opisati sve žto zamislim ili poželim reći u jednom trenutku. Kao na primer jedan njegov pogled, nakon dugog života, teškog, ubistvenog. Života koji ga je doveo do ruba pameti i do mreže bora na licu. On je star i iznemogao, željan udisaja i vatrenog je srca. Duha sposobnog da podigne planetu, ali umiruće kože, ostarelih prstiju i ustajalog zadaha. Njegovo vreme vladanja pod zemljom dolazi. I uplašen je, uplašen, ne za sebe već za ostale koji ostaju iza njega. I kad je već tu, pred Hadom, on se poslednji put okrenuo, i svojim staklenim, nebesko plavim očima, pogledao je svoje zaveštanje pred Bogom. Pogledao je ustreptalo, dugo, vlažno i prilično snažno snagu i mladost života koji ostavlja za sobom. Takav pogled je njemu udahnuo novu snagu da trepne. I trepnuo je. Ali više nije otvarao oči.

I kao što mogu da vidim staklene, nebeske oči pred sobom kako mi udahnjuju život i snagu, tako mogu da osetim prekore i savete koje mi šalje ona sa vrha sveta.

Fotografija: Lela Radulović

Ona je rođena u krvi i znoju svoje majke. Suze su je donele na svet a sreća i ljubav odgajale. Ona je devojčica rođena u pogrešno vreme, na pogrešnom mestu, ali pod srećnom zvezdom. Ona, koja je rođena u podnožju piramide, jednog je dana pogledala gore i tada ju je zaslepelo sunce. Poželela je više od života, poželala je sjaj, toplotu, izlazak iz hladne seni. Podigla je ruku, odlučno i vatreno. Nijednog trenutka nije oklevala. Uhvatila se za privi stepenik, podigla je drugu ruku, jednu, pa potom i drugu nogu. Borila se, ali je popela. Seća se i sama onog trenutka kad ju je zaslepelo sunce, jer pogled, a ni glavu, više nije spuštala. Nikada. Tako je nastavila da se penje ka vrhu. Nailazila je usput na višim stepenicima druge ljude, druge snove. Dok su se svi sudarali, jedni su padali, drugi umirali i propadali. Što su bili bliži vrhu više su se svađali, udarali, borili. Tukli su se za prevlast, za bolje položaje. Tu je, seća se i sama, ugledala njegove oči. On i je spazio i njene. Njihovu zavodljivost, moć i žudnju. Ali, nikako veću ljubav od želje za samim vrhom. Negde na putu do vrha piramide, vrha sveta, izgubila ga je. Ali ona se pela, nije odustajala. I kada se uhvatila za poslednji stepenik, kada je podila nogu ka tom vrhu, kada se konačno popela.. ona se, popela. Bila je tu, na krovu sveta. Tada je prvi put spustila pogled. Prvo na svoje šake, krvarile su. Od rada, pentranja, borbe i ubijanja, spasavanja ličnih snova, kao redova Rajana. Tada je osetila suzu na obrazu. Pogledala se, bila je prljava, musava, rascepana i isflekana. A potom, pogledala je gde je bila, dobro je sagledala. Bezgranične vidike, pogled ka suncu koji ne dopire nigde. Nije bilo granica, nije bilo oblaka. Samo sunce. Sav taj sjaj, bio je njen, ta toplota, to uporište, sve je bilo samo njeno. Ali, okretavši se oko sebe, shvatila je da je sama. Bez igde ikoga. Sama. Tu, na vrhu piramide, sa faraonima pod izbodenim stopalima, bila je sama. Sa žuljevima na rukama. Pogledala je dole, odakle je došla. Raširila je ruke i samo se pustila. Ona više voli izraz prepustila. Kaže, pad je bio brzi od uspona. I bezbolniji. Uzivala je više dok je strmoglavo letela tih nekoliko minuta, nego dok se pela svih tih godina. A kada se sručila na zemlju, došla je mene da posavetuje, mene da prekori.

Ja mogu da osetim i čujem muziku tišine. I njen dar, njenu inspiraciju. Kao onaj trenutak, ali samo onaj jedan kratak, mali, toliko beznačajan da niko od nas ne obraća pažnju na njega. Niko mu ne daje vrednost, niko ga ne ceni. Onaj mali trenutak kad baš prestanemo sa molitvom pred spavanje i pre nego što počnemo da razmišljamo o sutrašnjim brigama. Taj mali trenutak kad se prekrstimo i kad smo najslobodnija bića na celome svetu. Taj trenutak kad ne pripadamo nikom već sami sebi i ličnim željama. Momenat kad svi na bljesak umremo i naglo oživimo. Kad se, nakon vapaja i zahvalnosti upućenom Bogu prepustimo morama koje su u noći skrivene pred nama. Tada, ja prekrstivši se, uzimam koplje desnom i ruku Sanča levom rukom i krećem u noćne pohode na lične utvare i vetrenjače. Sahranjujem prethodni dan koji se nikada više neće ponoviti! Sklapam oči sa kiselim smeškom na licu, apsolutno preplašena sutrašnjice i apsolutno zahvalna za preživljavanje današnjice.

Ja imam dar. Da uzmem najbolje šta mi život pruža. Da udahnem bol i izdahem radost. Ja imam cilj. Da dođem do vrha sveta i da tu, upravo tu, sretnem nekoga. Da ugledam svoje nebeske oči.

Ja imam dar. Ja ću ga podeliti sa drugima.

Hipnotisan njenim pogledom

Kratak susret lutajućih misli dvoje stranaca u tmini jedne noći, izrodio je nešto veličanstveno. Nešto što on do tada nikada nije osetio. Spazivši njen pogled na sebi, prvo je osetio užasan bol u stomaku, kao da ga je neko udario. Pogled nije odvajao, gledao ju je pomno, sve dok ona nije svoj oborila. Okrenula se prema osobi do koje je stajala i nežno je prstima prošla kroz svoju sjajnu kosu. Nastavio je da je gleda. Na sebi je imala usku crnu haljinu koja je pratila liniju njenog tela koja se završavala iznad kolena. Leđa su joj bila gola i pod obrisom svetlosti. Jasno je mogao da vidi da se naježila, da joj je bilo hladno. Prešla je desnom rukom preko leve i na taj način je pokušala da se zagreje. 

Njena tamna i sjajna kosa koja se previjala na obrisima tmine, mistično je pokušavala da kaže nešto o njoj. U levoj ruci je držala čašu sa konjakom koju je nežno grejala. Svaki gutalj koji je unela u sebe je sa tolikom strašću mamio osmeh. Uživala je Nije mogao oka da skine sa nje. Čak je i zamišljao kako bi izgledala kad bi je skidao. Kad bi se dva stranca izgubila u moćnim dodirima i prepustili se kosmičkoj slobodi užitaka bez predrasuda. On nije znao njeno ime, a nije ni bilo potrebe za tim. Zamislio je kako kreće ka njoj, uzima njenu ruku i odovodi je do mračnog kutka. 

Prislanja je na zid i stavlja ruku na njen vrat. Prislanja svoje usne na njene, samo ih mazi, i dah po dah udaljavaju se sa ovog sveta. Ona dopušta da je on odvede do najudaljenije zvezde u svemiru. Nema okretanja, nema granica, nema osuđivanja. Samo dva stranca koja otkrivaju bezgranične horizonte strasnih kontakta. Svoju ruku polako spušta na njen struk, prinosi je k sebi. On zna da je sutra nikada više neće videti i da je to njihova noć.

Model: Aleksandra Dobrić

Fotografija: Lela Radulović

Hipnotisan njenim pogledom, konačno kreće ka njoj, prilazi joj i zaustavlja se. Pogledi im se ponovo sreću. On svoje noge ne oseća. A nema ni glasa. Obavijena velom magije, zavodljivo mu se nasmeši, okrene se i ode. Pratio je njenu siluetu kako se graciozno provlačila kroz gomilu. Kako je snagom harizme pravila procep u masi, kao Mojsije u moru. Ona je prošla, otišla i nije se okrenula. Nijednom. On je ostao da stoji tako sve dok njegova žena nije došla do njega i pitala ga gde je mislima odlutao…

Prokleta zvezda

Dok je zamišljeno sedela ušuškana u laži koje joj je besramno servirao, razmišljala je o svim trenucima u životu koji su besramno prolazili pored nje. Drsko su je lepe stvari mimioilazile i ona je usled sladi gorčine poklekla pred zamaskiranim pogledom neprijatelja. Jer, on je bio misteriozni stranac koji je, spazivši je, polako usporio i na kraju, pokorivši je, skrasio se pored nje.

Sedela je naslonjena na svoju ruku i, sasvim nesvesno, šarala je razne figure i oblike po zamagljenom staklu. Beše to novo doba za nju, pratila je otkucaje novog života u sebi iako nije mogla da ih oseti. Ali znala je, duboko u sebi je znala da to ništa ne sluti na dobro. I bila je izuzetno uplašena, jer i on je bio nov u njenom životu, on, koji joj je doneo i najveću novinu. Dve nove stvari u njenom životu. Dva potpuna stranca… I dok je tako utrnula sedela pored zaleđenog zimskog prozora čekajući da ugleda svoj najveći strah, maštala je o prošlim danima, maštala je o svojoj minuloj lepoti i sećala se svega čega je morala da se odrekne.

Model: Aleksandra Dobrić

Fotografija: Lela Radulović

Tog sumornog proleća, kada je osetila prve bolove u stomaku, grčevito se uhvatila za suknju svoje sluškinje i naredila joj da ode što dalje od kuće. Da je ostavi sa svime spremnim jer, kako je objasnila, želela je sama, kao što je i došla na svet, da donese isti. Poslušavši gazdaricu, istrčala je uplašeno i izgubila se u sparini straha. A ona je, suočivši se sa najvećim demonima svoje ličnosti, počela da se suočava i sa situacijom. Agonija je trajala nekoliko sati, ni sama nije bila svesna koliko je dugo bila u znoju. Mučila se, naprezala, plakala, proklinjala i krvarila, sve dok onako ošamućena nije čula prve krike žaljenja izlaska na ovaj svet. A nakon svega, nakon tolikih muka, neprilika, bojazni i neprespavanih noći, uočila je malog čoveka, sasvim slabog i nemoćnog, kako moli za milost i toplinu majčine utrobe. A ona ništa nije osetila. Nikakvu euforiju što je sve završeno, nikakvu radost što je svoje dete konačno ugledala. Nemoćna pred njim, okrenula je glavu i počela da plače.

Pretvorile su je godine u džangrizavu staricu koja nije bila starija od trideset godina. Nije više ličila na sebe. Nikako, bila je neprepoznatljiva za svoje bivše prijatelje i poznanike. Pa i za samu sebe. Od nekadašnje lepote nije ostala ni senka, od čvrstog stava i nesalomivog duha ostale su samo sene koje su je progonile kao utvare, zato što se stidila same sebe kako je tako nisko sletela u trnovito groblje na kome je sahranila svoje snove i želje. Pristala je na kompromis i pristala je na tuđe želje. Pristala je da ih ispunjava. Tuđe, a ne svoje.

I dok je sedela tako ostarela nakon svih tih decenja svog života, uronula je u svoja sećanja i setila se tog dana kada je svoje dete predala životu na milost i nemilost. Tešila je samu sebe da ga je rodila srećnog, nazvala Borko i tako opremljenog bacila na deponiju života, da ga bolji od nje nađe. Nije trepnula, nije ni pokušala da preispita svoje odluke! To nije bilo pitanje, to je bio zadatak! Odbaciti svoj rod. Kao vađenje pokvarenog zuba, što se pre odstrani trulež, to će se brže nastaviti sa životom. I jeste. Prošlo je sve u njenom životu, kao i sam život. Pored svih muškaraca koji su promarširali kroz njene odaje, preko neprekidnog peckanja savesti pa sve do izgubljenih trenutaka sa svojim Borkom.. Sve je prošlo, i svega se odrekla, samo zato što je prokleta rodjena. Kako kaže i sama, prokleta zvezda prokletstva bačena. I na kraju nije zaslužila ni kao pas da skonča, jer psi imaju bar ljubav prema gazdama.

Šta žene žele?

O ženama su zborili mnogi. Postavljale su se teorije. Da je varjača bolji lek od valijuma, seks bolji od varjače, a od seksa – šoping. Teorije o ženi kao mitskom biću. Da li je boginja setve ili žetve.

Sve dok se bavi kućnim poslovima, prihvata se slepo tumaranje. Pokušavši samu sebe da dokuči, svoje organe (pa i mozak, što da ne) i osećanja, ženski um, filozofkinje, feministkinje, kapitalistkinje su pokušale da postave temelj svojim definicijama.

Fotografija: Lela Radulović

Model: Sandra Mišić

„Žena ne sme pasti u nemilost mužjaka!“, vikale su jedne. „Ženi je najbitnije obrazovanje, samim tim nezavisnot, a samim tim ekonomska moć, a samim tim i sloboda izbora seksualnog opredeljenja, mesta stanovanja i donatora sperme za njeno dete!“, vikale su druge. „Žena je majka primarno, ljubavnica seknundarno. Ostale pozicije se jednako dele sa muškarcima“ pretpostavljate – proklamovale su treće. I tako u nedogled.

A ono što žene stvarno žele? Zavisi kojim danom u nedelji pitate.

Sreda – klasičan primerak poluupešne ženke, društveno prihvatljivog obrazovanja i veroispovesti obukla je svoje najlonke, suknju i obula sive cipele. Danas je dan sivog kostima. Okrenula se ka oskudnom ormaru i opsovala „pička mu materina, pa kad ću kupiti već jednom kombinezon u nekoj drugoj boji?!“ te se besno udaljila od naslaganih ofingera i otišla u kupatilo. Tu ju je sačekao isti nedostatak šminke. „Majku mu!“.

Četvrtak – dan uoči petka, primetila je ona dok je gledala kalendar. „Bliži se kraj meseca. Treba kupiti novu hranu za onu tupavu mačku, koji sam je moj i kupovala.“ Mislila je ona, dok su joj se obrve, kao francuska harmonika, širile i skupljale. Ako nastavi tim tempom da razmišlja o mački, trebaće joj nova tuba antiejdžing kreme. „Struju nisam platila! Joj ni komunalije!“ – gubila je strpljenje i podigla slušalicu. Danas je nosila sivi kostim sa braon kajišem i braon cipelama. „Šefe, kad ste rekli da će plata? Aha, aha, aha. Aha. Pa to znači da neće za još pola meseca? Pa šta ja da radim sa onom mačketinom u mom stanu?! Treba to nahraniti! Da, da, razumem, ne, ne, naravno da želim da radim. Da,a li i vi morate shvatiti. Da, da šefe. Izvinite.“ – dođavola, izustila je.

Petak – „Nije draga, kažem ti, nije me zvao. Znam, ne moraš mi ništa pričati. Strašno, kažeš tako, a? Koji majmun, ne verujem. Pa ona je baš fina devojka. Ma daj, taj skandal je daleko iza nje. Znam ja nju, njena mlađa sestra je bila u vezi sa bratom one iz kancelarije preko puta mene. Nije, neću ga zvati. Neću kad ti kažem! Idi, bre, ženo što si dosadna, evo, dobro, zovem ga.
„Ćao, šta radiš? Ništa, a? Pa ni ja, iskreno. Aha, aha, dobro dobro. E, pa zovem te da te pitam da li si možda za neku večeru večeras? Aha, aha, pa dobro sačekaću ja. Da, naravno, ne brini se, imam ja razumevanja. Ma znaš ti da ja nisam kao druge. Da, da, pa ništa, ti kad odvedeš Cvrleta kod veterinara, ti svrati posle toga. Važi, čekam te.“
„E, sad smo se čuli. Ma ništa, šta ti je. Loži se. Naravno, rekla sam ti da ćemo se videti. Aha, ma ne, nego ne može da ide na večeru, mora kevu da vodi do lekara, neki privatnik, pa će svratiti u povratku. Pričam ti sutra šta je bilo. Ćao!“

Subota – Ležeći na levoj strani, okrenuta ka muškarcu od sinoć, bala joj je curila na posteljinu. Zagolicala ju je, pa je u snu rukom obrisala i nastavila sa spavanjem. Probudio ju je komentar „E, legla si mi na čarapu, aj se malo pomeri.“ – žmirkajući u njega, osetila je grebuckanje u oku. „Imaš neki krmelj tu“ – reče i gurnu je u stranu. „Bila si dobra sinoć, izvini što sam došao kasnije. Zvaću te.“ Trljajući oči i rastežući se zavodljivo, nasmešila se „Ovaj put očekujem da me pozoveš.“ „Hoću, obećavam.“

Neće me zvati.

Nedelja – Zašto nemam više para za izlaske? Zašto nemam bolje društvo za izlaske? Zašto ona ćurka Ivana ima dečka, a ja ne?

Ponedeljak – „Foldirajte ove papire i arhivirajte ih koleginicie.“ Pogledala je hrpu, „Ali, to nije moj posao“. „A čiji je?“ „Je l biste bar angažovali nekog pomoćnika za mene?“ „Ne“.

Utorak – „Želim iz ove kože“.

Zašto žene varaju?

Naučnici širom sveta pokušavaju da odgonetnu fenomen prevare u vezi. Iako je svetska ekonomija potpomognuta ovom pojavom i uspostavila svoj balans masovnom kupovinom prezervativa i poklona raznih vrsta, društvo preživljava brodolom. Usled pojave ove socijalne katastrofe prvi put u civilizaciji društva, porodice se ili masovno raspadaju ili deca odrastaju u nezdravom okruženju, te će u budućnosti biti mnogo više primera prevare.

Fotografija: Lela Radulović

Model: Aleksandra Đorđević

Spisak razloga

Jedan: Lakirala sam nokte, pa sam pozvala komšiju da mi otvori teglu ajvara.

Jedan od najčešćih razloga neverstava kod žene. Ozbiljna situacija koja može izazvati opšte opasnosti po zdravlje porodice. Većina žena navodi da bi, ukoliko otvore teglu neosušenim lakom, lako mogle potrovati porodicu isparavanjima koje dospeju u teglu. Stoga, lakše je pozvati komšiju u pomoć i odužiti se na adekvatan način, nego rizikovati rak kod budućih pokolenja.

Dva: Takav mi je bio horoskop

Iznenađenje je nastupilo kako se ovaj razlog našao na drugoj poziciji, a ne na vodećoj. Horoskop i gledanje u talog kafe su jedni od najtačnijih pokazatelja karatkera i budućnosti osobe, i kao takvi, trebalo bi da vrše snažniji uticaj. Bilo kako bilo, dame širom sveta kao uzrok neverstvu navode činjenicu da im je horoskop za naredni period (period u kome su izvršile prevaru) predvideo sudbonosni susret sa markantnim muškarcem.

Tri: Ej što volim miris kamiona.

Ovaj vid preljube se najčešće odvija na nekoj od benzinskih pumpi. Žene su navele da potajno pod tušem maštaju o masnom brkatom kamiondžiji i da potajno žele danima da se ne tuširaju da bi osetile taj primarni ljudski miris! Šokantno saznanje, ali žene uporno ostaju pri tome da se neke njihove seksualne fantazije baziraju na ovalnom, brkatom mašinovođi i njegovom „prirodnom“ mirisu. Navode „ulickanih i upickanih muškaraca nam je preko glave!“ Ako je verovati njihovim izjavama, koriste svaku priliku pri točenju bezina da „omrse brk“.

Četiri: Izvini dragi, prejela sam se!

Moderne dame često nemaju izbora u ishrani. Da bi ostale fit i privlačne svojim mužjacima, moraju obratiti pažnju šta unose u oragnizam. Često se osnovna ishrana bazira na svežem ili barenom povrću, riži i mnoštvu voća. Onog trenutka kada se žena spremi i ode na večeru sa drugaricom nastaje lom. Često žena na večeri izgubi kontrolu, pa umesto lagane večere ona pojede premasno meso sa roštilja, mnoštvo prženog krompira, propraćeno kojim vinom, što automatski stvara u organizmu prezasićenost uljima i žena gubi percepciju stvarnosti. Naučnici sa nekog univerziteta su uspeli da dokažu vezu između prezasićenosti organizma jestvim uljima i prevare. Kako je naučno dokazano, ovo se uvrstava u zdravstveni problem, gde je svaka prevara opravdana i medicinski izlečiva.

Pet: Marija je bila kod mene.

Ovo je klasičan razlog prevare, kada se radi o grupnim odnosima. Dve žene se dogovore za spa veče kod jedne i usputno mlaćenje jastucima. Dve žene, lepe, nauljene i u zavodljivom vešu, u trenutku požele više. Atmosfera letenja perja oko njih proizvede osećaje koji se moraju zadovoljiti. Zato u rešavanju problema koriste svaki vid kreativizma i zovu dostavljače hrane ili ako su lakirale nokte, u pomoć prizivaju komšiju.

Šest: On je gej!

15% prevara se dogodi dok je žena u šopingu. „Jednostavno se dogodilo. Dok sam kupovala u prodavnici donjeg rublja, u kabini mi je zatrebala pomoć. Pozvala sam prodavca da mi pomogne pri zakopčavanju brushaltera i dok sam rekla “keks!” sve se dogodilo. Ostala sam i sama prilično iznenađena jer sam stvarno mislila da u takvim radnjama zapošljavaju isključivo homoseksualce!“ – priča jedna od učesnica ispitivanja. Na kraju je ustanovljeno da to nije jedini slučaj slučajne zabune.

Sedam: Bio mu je rođendan!

Ovaj razlog vezuje se isključivo za preljubu izvršenu sa njenim ili njegovim najboljim drugom. Eventualno sa kolegom. Na pitanje zašto je taj izgovor opravdan, dame su uglavnom odgovarale da je više nego primereno da vrate poklon koje su i same dobile za svoj rođendan od svojih najboljih prijatelja ili najboljeg prijatelja njenog muža. Sve ispod toga je samo otaljavanje rođendansnog poklona.

Osam: Na k**cu te nosam!

Ovaj razlog je, u stvari, postavljen društveni standard. Kako je društvo opšteprihvatilo da kad god neko kaže broj osam mora da ima seksualne odnose, tako i svaka žena koja kaže ovaj broj na k**cu mora biti nosana.