Anica Dobra

Sebe voli da opiše kao običnu ženu iz komšiluka, mada je ja lično smatram urbanom Beogradskom facom. Posle više od  šezdeset snimljenih filmova, mnogi bi pomislili da joj je gluma prerasla u monotoniju, ali fatalna plavuša, Anica Dobra se i  dalje raduje svakoj novoj ulozi. Kaže da joj energiju daje novi scenario i da je motiviše i čini srećnom. Ona je nezaboravnim  ulogama u domaćim filmovima i pozorišnim komadima odavno napravila ime i ostvarila značajnu karijeru u inostranstvu.

Međutim, o Anici se dosta malo zna, jer voli da svoj život drži u privatnosti i to joj za sada polazi za rukom. Jako dugi period  živi na relacije Nemačka-Srbija, gde se obavezno posle svakog snimanja filma vraća u Beograd, gde i provodi svoje slobodno  vreme. Uvek se veoma raduje povratku u Beograd, ali to ne znači da nema kritički stav prema ovom gradu i ljudima u njemu. Veruje da bi joj život u Nemačkoj uskratio mnogo sreće, jer se neretko susretne sa Srbima koji žive u inostranstvu, koji su  puni sete i nostalgije.

anica-dobra

Na samom početku svoje karijere nije ni znala da postoji mogućnost da živi i radi paralelno u dve države, smatrala je da će joj  to oduzeti puno energije i da može da utiče na njene buduće planove, ali Anica je uspela da uskladi brz život sa svim  obavezama. Otkriva da je ključ njenog uspeha dobra organizacija.

Kada ne radi, svoje slobodno vreme koristi da ode u pozorište i nastoji da što više vremena provede uz porodicu i prijatelje.  Trudi se da svaku pauzu dok ne snima film, provede zajedno sa njoj dragim ljudima, te zna red letenja aviona napamet.

anica dobra

Anica Dobra se rodila u Beogradu, gde je zavržila osnovnu školu. Kao tinejdžerka sa roditeljima odlazi u Nemačku, u  Frankfurt na Majni, gde je završila srednju školu i usavršava nemački jezik. Kao svoj životni poziv bira glumu, te se posle  uspešno završene srednje škole, vraća u Beograd, gde i upisuje Fakultet dramskih Umetnosti, odsek gluma.

Pažnju na sebe skreće ulogom u filmu Gorana Markovića “Već viđeno”, za koju je nagrađena Zlatnom arenom u Puli.  Popularnost joj omogućava da se probije i kao glumica u pozorištu. Igra u predstavama “Oluja i Strah za granicu” , te postaje stalni član Ateljea 212. Mogli ste da je gledate i u Zvezdara teatru, gde igra u “Urnebesnoj tragediji”, delo Dušana Kovačevića. Za fantastično odigran lik, kasnije dobija Sterijinu nagradu.

Prisetimo se nekih Anicinih legendarnih uloga. U popularnom filmu Gorana Markovića “Sabirni centar” briljira u ulozi Milice.  Međutim, status urbane zvezde donosi joj lik Barbare, u čuvenoj komediji “Kako je propao rokenrol”. Dobro se snalazi i u  ulozi vatrene pevačice Lune u filmu “Crni bombarder”. U filmu “Tito i ja”, prvi put je igrala ulogu majke, i uspeva da svojom  glumom jasno prikaže doba komunizma.

Anica_Dobra_als_Maria_'Wachtmeister_Zumbühl'_von_Urs_Odermatt

Pored toga što je stekla veliku slavu u Srbiji, stvorila je i karijeru u inostranstvu. Često je angažovana i od strane nemačkih  reditelja, zbog odlične kombinacije izuzetnog talenta i poznavanja njihovog jezika. Uspešno je debitovala u nemačkoj  kinematografiji filmom “Rosemunde”. Pokazatelj da je poštovana glumica i u Nemačkoj, potvrđuje nominacija koju je dobila za najprestižnu glumačku nagradu Zlatna kamera.

Veruje da se za svako ostvarenje glumac mora pripremiti i da su najvrednije one uloge koje traže ulaganje velike količine  napora.

“San svakog glumca je da dobije neku ulogu koja nije na prvu loptu, nešto što nije izvučeno iz neke fioke i što mu se  daje na osnovu njegovog trenutnog fizičkog izgleda. Dakle, priželjkujem ulogu zbog koje bih morala drastično da promenim  izgled. Takvu šansu smatrala bih privilegijom. To bi značilo da je reč o filmu koji to zaslužuje. To bi bio veliki izazov za mene. Što je više takvih projekata, to je više plusića u glumčevoj biografiji.” 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *