Ana Frojd – ćerka psihoanalize

Istraživanja i nalazi kojima su žene dale svoj doprinos psihologiji tokom godina, retko su priznati, često umanjeni i zanemareni. Žena psiholog, koja je svakako bila veoma cenjena, uspešna i koja je dosta doprinela modernoj psihologiji je Ana Frojd.

Najmlađa ćerka Sigmunda Frojda, započela je svoju karijeru kao nastavnik u osnovnoj školi u Beču, 1912. godine. Upravo tu je razvila svoju ljubav prema deci kao i interesovanje za dečiju psihoanalizu.

Sigmund, Austrijski neurolog i otac psihoanalize, je dosta uticao na mladu Anu. Ona se za rad svog oca zainteresovala kao veoma mlada. U svojoj petnaestoj godini je počela da analazira spise svoga oca, dok se njegovom radu ozbiljnije posvetila 1918. godine.

Za razliku od svoga oca, Ana je otišla korak dalje. Sigmund je svoj rad bazirao na idu (arhaična oblast i jezgro nagonskih sila čiji je jedini cilj da neposredno i potpuno zadovolji podsvest koja postoji u čoveku), dok se Ana više fokusirala na ego (svesno ja u čoveku) i njegovu ulogu u životu čoveka. Bila je više zainteresovana za dinamiku čovekove psihe, nego za njenu strukturu. Ana je jedna od prvih, koja je uvidela da se ličnost čoveka najviše i formira u ranoj mladosti, i da se osoba kasnije samo nadgrađuje na taj krucijalni period koji je već stekla. U želji da dokaže svoju teoriju, 1923. godine započela je praksu psihoanalize dece, a njen rad je bio toliko uspešan, da je ubrzo pretočen u knjigu koja se zove- “Upoznavanje sa tehnikama dečje psihoanalize”. Kasnije je opisala taj period života kao veoma bitnim za svoju karijeru – “…kako smo samo bili puni energije, kao da smo otkrivali novi kontinent. Pedalj po pedalj… kao pravi istraživači. A sad nam se pruža prilika da istinski menjamo stvari”.

Posvetila je pažnju onome što je njen otac u potpunosti izostavio iz svojih istraživanja.

Svoju karijeru je usmerila na rad sa decom i adolescentima. Posmatranje deteta u već odraslom čoveku, ne može mnogo da pomogne pojedincu. Treba se vratiti na sam suštinski početak, u period kada dete počinje da se formira kao ličnost.

Ana Frojd je odlučila da se u radu sa decom ne postavi kao njima ravna, niti da pokuša da im bude zamena za roditelje. Bila je “još jedna odrasla osoba”, što se u analizi mališana ispostavilo kao mudar potez. Svojim radom je došla do mnogih otkrića, koja su joj pomogla da postavi temelje moderne dečje psihologije. Rešiti problem u povoju, bila je pokretačka ideja Frojdove ćerke, koja se danas koristi kao veoma uspešna u psihologiji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *