Aleksandra Poter – Moj Gospodin Savršeni

Emili je baš ta devojka koja u sebi ima magnet za sve pogrešne muškarce ovog sveta. Uspešna menadžerka stare knjižare koja odoleva modernizaciji, nekako uvek završi na sastanku sa muškarcem koji je zgodan i sušta suprotnost onome što njen izabranik mora biti po karakteru i principima. Spolja gladac, a unutra jadac.

Zato, kada je najbolja prijateljica pozove na ludo putovanje u Meksiko, gurajući joj u ruke flajere sa fotografijama prsatih dvadesetogodišnjakinja na bananama na naduvavanje ili sa gej likovima sa margaritama u rukama, ona kao slamku spasa prihvati/odabere putovanje u Englesku. Tačnije, u Jorkšir. Pa još dobije i poslednje prazno mesto u busu. Vođena željom da vidi predele u kojima je rasla i stvarala njena omiljena spisateljica – Džejn Ostin – pakuje primerak “Gordosti i predrasuda” i “Razuma i osećajnosti” i prihvata ponudu misteriozne žene koja se u tom trenutku pojavljuje u knjižari. I dok pokušava da se seti gde je dotičnu videla ranije, već se nalazi u autobusu punom starijih žena. Ona je jedina mlada osoba na tom putovanju. Osim iritantnog novinara Spajka. U prvih pet minuta susreta sa njim, Emili je već raspolagala informacijama tipa: da izlazi sa temperamentnom Francuskinjom kojoj crveni ruž savršeno pristaje, da je na tom putovanju da bi napisao članak o tome zašto žene svih dobi sanjaju o Darsiju i da bi radije bio na skijanju na Alpima umesto što se trucka okolo sa hrpom knjiških moljaca. Eto.

Aleksandra Poter je i u ovom, kao u svim svojim romanima, iskoristila motiv magije. Kada nešto dovoljno želite, to postaje stvarnost. To bi bila poruka koju želi da nam prenese. Tako je ovog puta Emili uspela da upozna Darsija. Dok postepeno upoznaje sve segmente života Džejn Ostin i još uvek pokušava da odgonetne odakle zna vođu puta tj. ženu od koje je u knjižari dobila ponudu za putovanje, ona čita i knjigu “Gordost i predrasude”. I dok je čita, vi ćete kao čitalac imati sasvim očegladan zaključak za kraj, ali ćete svakako uživati u sitnim koincidencijama tipa: taman dok Emili čita o tome kako Darsi opisuje Elizabet kao “prihvatljivu”, Spajk svom prijatelju, preko telefon, opisuje Emili kao prosečnu. Odakle Emili i Spajk započinju zanimljiv, privatni rat.

U međuvremenu Emili ima sve češće tendencije ka pravljenju gluposti ili problema sa snom usled vremenske razlike, budući da je ona Amerikanka, tako da u trenucima površnog sna, ona provodi vreme sa Darsijem lično!

Avaj! Ubrzo će shvatiti da je za njena savremena shvatanja Darsi prevaziđen. Pokriva njena gola ramena, zbunjen je njenim slobodnim smislom za humor, ima opsesivno-kompulsivni poremećaj urednosti i PREVIŠE je misteriozan. Naporno misteriozan…

Stvari će kulminirati na proslavi Novogodišnje večeri. Emili shvata da je izgubila svoju svečanu haljinu, ali joj misteriozni darodavac ostavlja savršenu, PRESAVRŠENU haljinu na vratim hotelske sobe. Posmatrajući Novogodišnji bal i razmišljajući da li će se Darsi pojaviti te večeri, vođa puta, gđica. Stin izgovara nešto što će Emili zapamtiti dugo nakon toga. “Tebi ću reći, kao što sam već često govorila ranije – ne žuri, pravi muškarac će doći na kraju”… Kada se na kraju te večeri napije od previše šampanjca i svojoj depresiji doda i pozajmljeni “dim” džointa, te završi sa povredama koje je zadobila usled jahanja sa Darsijem, tokom čega je on ostao zabezeknut njenom drskošću da ne jaše bočno već u sedlu, te da sve to obavi u haljini, ne mareći što joj se noge vide, o njoj će brinuti niko drugi do autor svih pakosnih komentara ovog sveta – Spajk. Koji će joj pritom izjaviti i ljubav. I dobiće i šut-kartu.

Međutim, kada sledećeg jutra Emili otkrije da je Spajk napustio zadatak, da je možda pogrešila u gomili stvari u vezi njega, a da Darsi možda, samo možda i nije najsjajnije rešenje za momka trećeg milenijuma, stvari se drastično menjaju. Njeno putovanje je privedeno kraju i ona konačno uzima posetnicu vođe puta. Dama se potpisala kao Dženo J. Stin. Da, njeno ime jeste anagram jednog drugog imena. I da, njena slika stoji na poslednjoj stranici “Gordosti i predrasuda”…

Iako prilično očiglednog raspleta, ovo je knjiga koja će Vam okupirati pažnju od prve do poslednje stranice i ujedno Vas i podsetiti da savršen muškarac treba da bude nesavršen.

Tek tako, po prirodi stvari. I da džentlmenstvo nije samo izvlačenje stolice, praćenje do toaleta ili ustupanje slobodnog mesta. Možda je ipak i više od toga… Ono više u šta se svaka od nas, u trećem milenijumu, na kraju zaljubljuje…

One Reply to “Aleksandra Poter – Moj Gospodin Savršeni”

  1. Ne znam zaista sta ocekujes od beletristike?! Njene knjige su lagane, ne opterecuju i citaju se u jednom dahu. Meni su zabavne, kad zelim da odmorim mozak od posla uvalim se pored klime (ne kamina) i uzivam u svojoj “mediokritetnosti”. 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *